Нови Сад, 23. фебруар – Након Улма, друга конференција у оквиру јавних консултација о стратегији Европске уније за Дунавски регион одржава се 25. и 26. фебруара 2010. године у Будимпешти. Конференцију организују Европска комисија и Влада Мађарске, а поред премијера Мађарске, Румуније, Бугарске, Хрватске и Молдавије, потпредседника Владе Србије Божидара Ђелића, у раду конференције учествоваће и председник Скупштине АП Војводине Шандор Егереши и потпредседник Владе АП Војводине и покрајински секретар за регионалну и међународну сарадњу Борис Барјактаровић. Централне теме сесије биће социјално-економски аспекти стратегије и просперитет и културни идентитет Дунавског региона.Дунав повезује државе чији је статус, у смислу придруживања ЕУ веома разнолик, од земаља које су основале ЕУ, до држава које још нису ни кандидат за чланство, па самим тим израда свеобухватне стратегије за подунавски регион представља велики изазов, како за европске институције, тако и за земље које су обухваћене стратегијом, каже Барјактаровић. Он истиче да је Дунав спона многим народима, да у његовом сливу живи око 80 милиона људи, па ни не чуди што ЕУ прави стратегију и жели да побољша квалитет живота људи у Дунавском региону. -Дунавска стратегија треба да буде усвојена наредне године за време мађарског председавања ЕУ. Макрорегионалне стратегије су новина у пракси ЕУ и веома су актуелне. Након Балтичке, израђује се Дунавска стратегија, а сад и Шпанија покреће причу о прављењу Атлантске стратегије. То је сасвим разумљиво, јер се у израду стратегије укључују локалне самоуправе, регионалне власти, разне организације, универзитети, који најбоље могу да укажу на који начин регион може да побољша прекограничну сарадњу и привредни раст. Србији и Војводини је најбитније да што више пројеката од којих ће грађани имати директну корист постану саставни део стратегије. Издвојио бих јачање институционалне сарадње у региону, брендирање Дунава као атрактивне туристичке дестинације, формирање агенције за промоцију и развој водног саобраћаја, уклањање бомби и потопљених објеката из реке осталих од Другог светског рата и НАТО бомбардовања, прављење стратегије развоја лука и пристаништа и низ других не мање битних ствари-изјавио је Барјактаровић пред одлазак у Будимпешту. Барјактаровић је на крају нагласио да што више структура власти, организација и појединаца треба да се упознају са незваничном верзијом платформе за учешће Владе Србије у припреми Дунавске стратегије, која се може видети на сајту Покрајинског секретаријата за регионалну и међународну сарадњу и уједно шаљу коментаре, предлоге и мишљења.