Нови Сад, 26. фебруар 2013. године – На конференцији за новинаре Покрајинског секретријата за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине, саопштене су најновије информације о присуству нематоде (ваљкаствог црва) у појединим врстама рибљег меса. На конференцији је било речи о животном циклусу овог паразита са посебним освртом на органско оптерећење вода и птице, које су у протеклом периоду навођене као један од главних узрока за пренамножење нематода.О овој теми говорили су покрајински секретар за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине др Слободан Пузовић истручњаци са Природно-математичког факултета проф. др Бранко Миљановић и доцент др Оливера Бјелић-Чабрило.Доцент др ОливераБјелић-Чабрило са Природно-математичког факултета говорила је о животном циклусу нематода и њиховим домаћинима. Она је објаснила да је животни циклус паразитске нематоде веома компликован и захтева више прелазних домаћина, док дође до последњег. Због тога не може једноставно доћи до заражења, а црви најтеже долазе до човека. Према њеним речима, први прелазни домаћин јесу олигохете (непаразитски црви),на дну воде, где их једу бентофагне рибе. На крају ланца исхране је птица, као дефинитивни домаћин, где паразит стиче полну зрелост и полажејаја, и тада циклус креће од почетка. Међутим, у циклус могу да буду укључене и рибе грабљивице, попут сома и смуђа, у којима су нађени паразити, али ове врсте рибе су само „транспортери", јер у њима паразитне достиже полну зрелост, што се дешава кад их поједу поједине врсте птица.

Др Оливера Бјелић-Чабрило је навела да је паразит видљив голим оком, да је величине од 50 до 90 милиметара, црвено браонкасте боје. Код обраде рибе за исхрану човека, може се лако одстранити, након чега месо није штетно за исхрану. До заразе може доћи само ако се конзумира сирова риба, истакла је др Оливера Бјелић-Чабрило,подсетивши да је до сада у литератури забележен само један случај заразе у Америци, када је човек јео живи мамац док је пецао. Проф.др Бранко Миљановић са Природно-математичког факултета рекао је да појава нематода у рибљем месу није скоријег датума. До сада, међутим, није прецизно регистровано колико је популације рибе заражено црвом. „Збогтога ћемо, у сарадњи са Покрајинским секретаријатом за урбанизам градитељство и заштиту животне средине и корисницима, направити анализупојаве нематода код економски важних риба попут сома, смуђа, бандара и штуке, које људи конзумирају. До сада је највећи прој примерека рибе заражене паразитом пријављен у каналу код Новог Сада, који је загађен због канализеције. До сада није појава овог црва код риба које се се гаје у рибњацима, који се иначе простиру на 11 хиљада хектара у Војводини", рекао је проф. др Бранко Миљановић.

"Већина колонија чапљи и корморана, птица које су препознате као главни вектори у животном циклусу неметода, концентрисане су у Војводини, јер овде има највише водених станишта, штоприродних, што вештачких. У протеклих 15 година дошло је до повећања колонија великог корморана, са хиљаду на две хиљаде парова, док број других водених птица стагнира. Када се ови подаци доведу у везу са нематодама и динамици њиховог размножавања не може се наћи јасна корелација, односно не стоји тврдња која се појавила у медијима да су птице главни окидач пренамножења нематода, и да треба редуковати број птица да би се сузбио црв у рибама. Сматрамо да је главни окидач у променама воденог екосистема у Војводини, пре свега у загађењу вода, нарочито органском, а утицаја на промене у водама свакако имају и глобалне климатске промене", истакао је проф. др Слободан Пузовић, покрајински секретар.
Он је саопштио да ће Покрајински секретаријат за заштиту животне средине и одрживи развој, Природно-математички факултет и корисници риболовних вода покренути озбиљано истраживање и програме едукације о бројности појединих рибљих врста, њиховом здравственом стању и присуству нематода. Биће урађено и истраживање о заражености младих и одраслих птица нематодама.