Нови Сад, 21. октобар  –  Председник Извршног већа АП Војводине дрБојан Пајтић састао се данас са групом у којој је био 21 амбасадор земаљачланица ЕУ у Србији и шефом делегације Европске комисије у Србији ЖозепомЉоверасом. Амбасадорски састанак земаља ЕУ у Србији, у Новом Саду је организованна иницијативу амбасадора Француске Жан Франсоа Терала, земље која тренутнопредседава ЕУ.  – Током француског председавања желели смо да изађемо из Београда и да се приближимо народу Србије, тако да смоданас у Новом Саду, а наредни ћемо држати у Нишу. Желели смо да говоримо и оЕУ. Често се стиче утисак да се на апстрактан начин говори о европскојперспективи Србије. Та европска будућност Србије ће постати нешто стварно иконкретно упркос тешкоћама које постоје. Постоје предуслови за приступање ЕУ иетапе кроз које се мора проћи. Кроз њих су прошле све земље које су сеприкључиле ЕУ и била би грешка када би се помислило да је Србија некакавпосебан случај. Али то што смо већ овде хтели да покажемо, то је да постојепрограми финансијске помоћи усмерени да помогну реформама у овој земљи, дапомогну економски развој и олакшају приступ ЕУ. То је све и значајније овде, уВојводини, јер се у њој налазе важне саобраћајнице Коридора X, који ће битисаобраћајна кичма проширене ЕУ. Посебан интерес смо имали да сада дођемо уВојводину, јер је у току дебата о реформи статуса Војводине. Било јесасвим  јасно свима нама да је овореформа која је усмерена у правцу европских принципа. Наша је жеља да будемоефикасни у ЕУ, а да би били ефикасни у европском  смислу, потребно је да имамо децентрализоване,на различитим нивоима, колективитете, било да су регије, било да су општине, аВојводина, као покрајина, веома је важна у том контексту децентрализације.Морам да нагласим да се у потпуности слажемо са овим процесом реформи, изјавиоје амбасадор Жан Франсоа Терал.
Поздрављајући амбасадоре земаља ЕУ са посебним задовољством, председникПокрајинске владе др Бојан Пајтић  јенагласио значај данашњег сусрета, као и то колико су инвестиције из Европскеуније важне за нас. – Од свих финансијских средстава која су у протеклих неколико година дошлау Војводину, око 84 посто дошло је из земаља ЕУ.  Око 50.000 Војвођана ради у компанијама чијису власници  грађани земаља ЕУ. Нашаземља има велики потенцијал привлачења средстава из европских фондова у овоји у наредним годинама, чак око 200 милиона годишње. Војводина жели даамбициозно учествује у томе и привуче што више средстава за развој својеинфраструктуре, за унапређење привреде и за унапређење институција у нашојПокрајини. Данашњи састанак амбасадора земаља ЕУ, које одржавају једноммесечно, али то је до сада увек било у Београду, представља одраз признањаономе што смо чинили као покрајинска администрација, примењујући европскестандарде у раду, поштујући права националних заједница и изнад онога што сууобучајени стандарди и развијајући Покрајину на начин да смо, практично, успелида у протеклој години смањимо незапосленост за преко 20 одсто. Тај експлозивнипривредни развој, висок степен поштовања људских и мањинских права, европскистандарди које примењујемо у раду покрајинских институција које смо применилии у изради новог Статута Војводине – наишли су на поштовање и на признање одстране представника земаља ЕУ – рекао је председник ИВВ др Бојан Пајтић. Један од тема на данашњем састанку, коме су присуствовали и представници војвођанскихлокалних самоуправа и покрајинских институција  односила се на даље могућности које пружајуДунав и Тиса, о могућностима  саобраћајнепривреде, како би се унапредио положај грађана Војводине и Србије.
Шеф делегације Европске комисије у Србији Жозеп Љоверас говорио је оинфраструктурним пројектима ЕУ у Војводини, након чега је одржана презентацијао активностима ЕУ под називом "Унутрашњи пловни путеви Србије" и обудућем друмско-железничком мосту на Дунаву код Новог Сада, који треба да будеизграђен уместо срушеног "Жежељовог моста" и привремено монтажногмоста постављеног након НАТО бомбардовања. – Дошли смо данас овде да на практичан начин покажемо да смо заинтересованиза Војводину и да би вам рекли да ЕУ није заинтересована само у томе да Србији помогне у прикључењу ЕУ, већи у томе да своје намере подржавамо и својим новцем – рекао је Жозеп Љоверас идао преглед финансијске помоћи Србији, посебно Војводини.Европска унија подржава Србију од 2000. године и до сада је уложила уСрбију 1,5 милијарди евра. И даље ЕУ наставља да улаже у Србију  са 200 милиона евра годишње. То су значајнасредства и представљају 0,8 одсто бруто националног производа Србије, рекао јеЉоверас и нагласио да су циљеви ЕУ да се тако испуне три кључна критеријумаза приступ ЕУ: политички, економски и институционални. – Политички – помагаћемо вам да изградите институције демократског друштва,које ће даље унапредити демократску стабилност и демократску будућност Србије.Привредни – желимо да изградите тржишну економију која функционише. Што се тичезакона и институција, желимо да донесете и почнете да примењујете "ацqуисцоммунаутаире" – правну тековину ЕУ, навео је Љоверс.
До сада је помоћ ишла преко Европске агенције за реконструкцију. Од садаиде нови облик који подржава пут Србије ка ЕУ. Делегација Европске комисије уСрбији је и званично одговорна за управљање свом помоћи која долази у Србијукроз програм ЦАРДС и нови финансијски инструмент ИПА. Љоверас је навео да је Војводина добила 180 милиона евра помоћи из ЕУ, гденије убројена помоћ коју су јој поједине државе пружале, нити су урачунатипрограми који су везани за националне пројекте. Пружена подршка је била веомаширока, од подршке појединим општинама, преко саобраћаја, енергетике, граничнихпрелаза, реегионалне сарадње, здравства, подстицања предузетништва, просвете,пољопривреде, па до помоћи администрацији и финансијским реформама и развојуцивилног друштва.Презентацију пројеката који су подржани од стране ЕУ, међу којима је  обнова Моста слободе преко Дунава код НовогСада са 45 милиона евра, одржао је Енрико Маља (Енрицо Маглиа). Посебно се осврнуо на изградњу новог друмско-железничкогмоста преко Дунава код Новог Сада. Из ЦАРДС пројеката финансирана је израдапројекта и припрема тендера за изградњу новог Жежељевог моста, а из ИПАпројеката  у 2007. години финансиран јенадзор изградње овог моста. Презентовао је идејни пројекат моста, који ће, каои претходни, имати два лука, али ће бити изграђен од нових материјала и поновој технологији.
nbsp;