Нови Сад, 14. новембар 2012. године – Институт за кардиоваскуларне болести Војводине у Сремској Каменици обележио је данас 35 година постојања и успешног рада, на свечаности уприличеној у згради Скупштине Војводине.
Основан 1977, као здравствена, научна и образовна институција, својим резултатима убраја се у ред најзначајнијих светских институција тог типа. Институт за кардиоваскуларне болести Војводине пацијентима из земље и иностранства обезбеђује дијагностику и лечење савременим кардиоваскуларним процедурама и рану рехабилитацију. У три и по деценије дугом раду, кроз амбуланте Института прошло је преко 1,2 милиона пацијената, док је преко 130 хиљада људи болнички лечено у овој здравственој установи.
Свечаности поводом обележавања јубилеја присуствовали су потпредседник Владе Војводине и покрајински секретар за науку и технолошки развој проф. др Драгослав Петровић, председник Скупштине Војводине Иштван Пастор, покрајински секретар за здравство, социјалну политику и демографију проф. др Весна Копитовић, декан Медицинског факултета Никола Грујић, лекари са Института, као и бројни сарадници и пријатељи ове институције.
Потпредседник Владе Војводине и покрајински секретар за науку и технолошки развој проф. др Драгослав Петровић, честитајући јубилеј Институту, изузетно значајној и знаменитој здравственој, научној и образовној установи, нагласио је да 35 година рада и 1,2 милиона пацијената, који су имали одговарајућу, највишу светску негу и третман, довољно говори о његовој вредности и габариту.
"Деценијама уназад, Институт је својим капацитетима био на располагању образовном систему везаном за развој медицине, и био је значајна подршка у образовању више стотина данас угледних лекара специјалиста ", нагласио је професор Петровић и додао да ова институција тренутно реализује осам научно-истраживачких пројеката, који својим дометима и квалитетом представљају врхунске резултате у овој облсти.
Професор Петровић је нагласио да је војвођанска Влада, као оснивач Института, у протеклих неколико година, пружила пуну подршку способном менџмену ове институције и изразито стручном и посвећеном кадру.
"Определили смо се да, и у овим тешким годинама, изградњом система Каменица 2 претворимо овај регионални институт у европски значајну установу у овој обалсти", истакао је проф. др Петровић и најавио да је обезбеђена пуна финансијаска конструкција да до краја идуће године Каменица 2 буде отворена, те да пуним капацитетом и модерном опремом нашим грађанима пружи врхунску здравствену негу.
Поздрављајући присутне, председник Скупштине АП Војводине Иштван Пастор нагласио је да је неопходно Институт за кардиоваскуларне болести развијати у технолошком, научном, кадровском смислу, у смислу опремљености и напоменуо важност превенције у лечењу болести на овом Институту. Он је додао да је Институт за кардиоваскуларне болести референтна медицинска институција у овој земљи, војвођански бренд, нешто што нас представља у свету и носи позитивну слику.
„Постоји наша амбиција и решеност у помагању рада ове институције. Задатак војвођанске политике и задатак Владе и Скупштине јесте допринос да људи у Војводини живе животом достојним човека 21. века", рекао је Пастор.
Покрајински секретар за здравство, социјалну политику и демографију проф. др Весна Копитовић, нагласила је да ова висока здравствена, научна и образовна институција пример у нашој земљи, како због високог положаја у науци и домену едукације, кадра који има, тако и у свему што је у дугогодишњем раду остварила. Она је додала да је Покрајински секретаријат за здравство, социјалну политику и демографију до сада уложио преко 300 милиона динара у ову установу, кроз финансирање пројеката и набавку опреме, и додала да ће се са овом подршком наставити.
О институту, који је коришћењем савремених светских метода и константним усавршавањем и залагањем запослених, постао један од најпризнатијих здравствених центара у овом делу Европе, говорила је генерални директор Нада Чемерлић – Ађић. Она је нагласила да је до сада у Институту оперисано преко 30 хиљада пацијената.
"За све ово време имали смо све млађе болеснике када су у питању акутни инфаркти, а све теже болеснике када смо их оперисали" рекла је Нада Чемерлић – Ађић и додала да је просечна старост оперисаног пацијента сада 63 године.