СремскиКарловци, 14. мај 2013. године – На свечаности у СремскимКарловцима обележена је 165. годишњица одржавања Мајске скупштине, када јепроглашена Српска Војводина, односно српско војводство у оквиру Хабсбуршкемонархије. Свечаност је одржана наФакултету за менаџмент, а бројним гостима обратили су се председник СкупштинеВојводине Иштван Пастор, председник Владе Војводине Бојан Пајтић и градоначелникСремских Карловаца Миленко Филиповић.Председник СкупштинеВојводине Иштван Пастор истакао је да Мајска Скупштина важан догађај уполитичкој историји Хабсбуршке монархије и Угарске, политичкој историји Србије,у политичкој историји два народа, мађарског и српског, у политичкој историјиаутономне Војводине.“Стално се саплићемо успознају, да разноврсност и сложеност политичких, економских, културних везазахтева мулти-перспективност, како бисмо разумели специфични доживљај политик&ацирц;сећања и заборава, својствен можда само за овај предео средњеевропскогпростора, где је све оволико испреплетено и повезано. Не постоје изолованеисторије и културе. И оно што је за Војводину од посебног значаја, нашиидентитети, традиције и сећања се обликују кроз мноштво заједничких вредности&рдqуо;,нагласио је Пастор. Он је додао да поред политичког, постоји још један важанслој, поетско-антрополошка перспектива разумевања историје Војводине  коју је Милош Црњански звао „СветомВојводином“. То је прича о Војводини, која у себи носи одисејски комплекс, тоје прича о луталаштву, о сеобама, о људима који вечито мисле да у неком другомкрају траје један бољи, лепши, лакши, срећнији живот, него на оном месту гдесада јесу, где живе.“Много је и наразличите начине писано о догађајима из 1848. године. Од аутобиографских,романсираних, драмских, научно-историјских, правних и социолошких текстова. Међутим,неспорно је, да је почетак револуционарних збивања у Хабсбуршкој монархији 1848.године био у знаку „слободе и народности“. Ови догађаји носе снажно обележјенационалних покрета, који су започели као типично буржоаска револуција увремену буђења народа – то је револуционарни европски покрет за рушењефеудалног система 1848. године који се прелива од Париза, преко Пеште и најзаддо Сремског Карловаца и Земуна, са главним документом који је произишао изМајске Скупштине – либералним Уставом Војводине. О догађајима на овимпросторима се изјаснио и хабсбуршки кнез, председник Владе Шварценберг, који сепогледу српских привилегија сагласио са делегацијом Српске Војводине да онеодговарају ономе што „дух времена и начело једнакости препоручује&рдqуо;, рекао јеПастор И додао дас у тадашње елите разумеле дух времена и припремале су својодговор на изазове политичке, економске, социјалне стварности краја првеполовине 19. века.“Кључно питањемајских догађаја 1848. године  јестепоимање слободе, као принципа на којем почива политички систем: може ли сеутемељити демократска држава уз уставом гарантовану, мањинску персоналну идемократску, политичко-територијалну аутономију? То питање је актуелно и 165година касније&рдqуо;.Пастор је додао да не требазаборавити да су захтеви за аутономијом, те 1848. имали традицију дужу од 150година, јер датирају од Чарнијевића, договора са Марија Терезијом. Постојала јеисторија појединих захтева и њиховог одбијања, са обе заинтересоване странеје био створен читав систем упућивања одређених захтева и очекиваних одговора,увређености поводом истих. Ти су захтеви увек били персонална и територијалнааутономија. И то само аутономија, не и држава. У различитим политичкимзаједницама, под различитим политичким околностима, Војводина је увек неговаласвоју традицију аутономности. “Након Мајске скупштинепрви пут је изграђена инфраструктура Војводине, као територијално-политичкезајединице. То ће имати далекосежне последице на њен укупни развој, јер је Војводина,као посебна круновина, са царем као војводом, читаву деценију имала својеинституције, службени лист, пасоше. И нацрт Устава који је хабсбуршки двородбацио и подарио у марту 1849. свој Устав, навео је Пастор. Он је додао да јереволуционарне, 1848–49. године, кроз Нацрт устава, прогласе и обраћањадоминирао је тон националне толеранције. По томе српски национални покрет тогвремена спада у ред малобројних, који нису испољавали високу меруискључивости и егоизма. И сам Уставни нацрт предвиђа да су на територијиСрпске Војводине „сви грађани равноправни, а свим вероисповестима јегарантована слобода исповедања вере. У решавању послова у општинама се могукористити и језици националности које тамо живе. Главни град Војводине је НовиСад, или друга варош“, предвиђа Нацрт устава из 1848.“И познато звучи даљислед догађаја: уставни пројекат је био завршен 12. фебруара 1849. Године, а већкрајем фебруара прихваћен од стране Уставотворног одбора. Пројекат Уставаизрађен у духу федерализма, бечка Влада је дочекала са негодовањем, видећи уњему сепаратистичке тежње. И све звучи познато и налик данашњим догађајима.Па и сукоби који су били видљиви међу највиђенијим вођама Мајске скупштине,који се могу у најкраћем разумети као сукоб носилаца и промотера европских иевропским вредностима супротстављених вредности&рдqуо;, рекао је председникскупштине Војводине. “Оно што смо научили у претходних 165 годинаје, да је Војводина настајала и бранила се кроз депровицијализацију, крозизградњу институција, у којима су узимали учешћа припадници свих националнихзаједница који живе на овим просторима. И да је свака политика усмерена противинституција Војводине и њених националних заједница, без обзира одакледолазила, водила провинцијализацији и исцрпљивању ограничених ресурсаВојводине&рдqуо;, навео је Пастор.Председник ВладеВојводине др Бојан Пајтић рекао је да је Мајска скупштина у СремскимКарловцима историјски исказ српске националне свести, поноса и храбрости.“И данас нам је топотребно: национална свест, понос и храброст да закорачимо путем бољитка засрпски народ и све националне заједнице које с нама живе. Потребни су намсамопоштовање, мудрост и снага да истовремено радимо на два циља: да сачувамоидентитет и интегритет државе коју смо вековима сањали и градили, али и дареформишемо и модернизујемо Србију, да искорачимо у свет који нас са свихстрана окружује – у Европу без граница. Морамо да се мењамо и да сепревазилазимо. Јер друштва која се не крећу су друштва која стоје. А друштвакоја стоје – то су друштва која пропадају&рдqуо;, рекао је др Бојан Пајтић.Председник ВладеВојводине је додао дас у миленијумској историји Србије, Косово и Метохија вековимабили центар државе, седиште цркве, извор српске културе и традиције. “То јенаша постојбина. Одатле смо ми, војвођански Срби, с патријархом пећкимАрсенијем ИИИ Чарнојевићем стигли овде. Тада је Војводина припадала Светомримском царству, а данас је у Србији&рдqуо;, рекао је Пајтић И додао да то није мали доприноснаших предака, који су с Косова на Балкан стигли пре три века, у равницу у СредњојЕвропи. “Мајска скупштина билаје један од пресудних корака на том путу. Тражили смо национална и верска праваи захтевали аутономију. Од тога никада нисмо одустали. Захтеве војводеШупљикца, патријарха Рајачића и вожда Стратимировића подржали су СтеванКнићанин, прота Матеја Ненадовић и Јован Ристић. И зато смо једна судбина иједна држава&рдqуо;,  реако је Бојан Пајтић и додаода нам судбина наше државе данас налаже да будемо мудри и одговорни.“Ако смо на раскршћу,да не бирамо пут који води низбрдо само зато што се низбрдицом лакше корача.Него да добро сагледамо који пут некуда води, а који не води никуда. Ако смо упресудном часу, да знамо да немамо времена напретек. И да немамо права да још једнугенерацију – и многе после ње – осудимо на то да најбоље године животапотроше на заблуде, сиромаштво, популизам и импровизацију. Ако не знамо коме даверујемо, хајде да верујемо себи. Ако не знамо да ли нам је близак Исток илиЗапад, хајде да сами себи будемо блиски. Па да видимо ко смо, шта смо и штахоћемо. Да се више не колебамо и не двоумимо. Да смо у доба Чарнојевићанадугачко расправљали, полемисали и тражили референдум о Великој сеоби, небисмо данас били овде и не би Сремски Карловци били у Војводини, у Србији&рдqуо;, истакаоје председник Владе Војводине.Према Пајтићевим речимасудбина државе нам налаже и да будемо рационални и оперативни. Србима на Косовуи Метохији треба обезбедити максимум права у тешким околностима, а грађани уВојводини, Београду и централној Србији треба да уреде Србију као модернуевропску државу.  “Ми треба да знамо штасу права и обавезе на републичком, регионалним и локалним нивоима. Данас, у 21.веку, не можете да управљате ни иоле озбиљном компанијом, ако њене филијалеи експозитуре не оспособите да преузимају одговорност и доносе одлуке. ЗатоСрбија у овом хиперкомплексном и неизвесном свету мора да буде флексибилна иоперативна, да усклади интересе и специфичности својих регија, да изградиструктуре међусобне синергије и контроле, да подели одговорност и уједини будућност&рдqуо;,навео је Пајтић. “ Србија однос премасамој себи показује и односом према Сремским Карловцима. На овом месту, које јеи у доба Рима било утврђење, стасала је просветитељска, реформска и модернаСрбија. Овде смо пре тачно 300 година преместили митрополију из манастираКрушедол. Године 1726, заслугом митрополита Мојсеја Петровића, отворили смо првушколу. Неколико година касније, 1733, Козачински је овде представио прву драмусрпске књижевности. Године 1770,  изградили смо болницу,  1792, почела је с радом Карловачка гимназија,а две године касније и Богословија. Овде је Вук Караџић савладао словенскуграматику. Ту смо оснивали библиотеке и штампарије, овде су излазили Српскисион и Бранково коло, овде је некада радило научно друштво Карловачки круг. Тује потписан Карловачки мир, овде смо одржали Мајску скупштину и Благовештенскисабор. Зато Србија данас требада посвети цео један вредан пројекат Сремским Карловцима. Да Карловцепрепородимо бар онолико колико су Карловци препородили нас. Да овде створимокултурни, научни и туристички центар којим ћемо се поносити онолико колико сепоносимо собом&рдqуо;, рекао је на крају председник Владе Војводине др Бојан Пајтић.
У оквиру данашњесвечаности обележевања годишњице Мајске скупштине потписан је и протоком осарадњи Града Београда и СремскихКарловаца. Протокол су потписали Драган чилас, градоначелник Београда и МиленкоФилиповић, председник општине Сремски Карловци. Протоколом, који је потписан узгради Магистрата,  је предвиђено планирањеи реализација заједничких развојних програма и пројеката у области културе,образовања, туризма и спорта, те заједнички наступ према домаћим имеђународним организацијама и фондовима, с циљем да се реализују појединачнизаједнички пројекти, у складу са законом.

“Дивно је читати историју Сремских Карловаца, где је пре 165 година тадашњипатријарх српски Јосиф Рајачић обнародовао оснивање српског војводства изкојег је настала Војводина. Војводина данас не припада само српском народу,него и представницима свих других народа који овде заједно живе. Не разумемстрах било кога да се поштује аутономија Војводине, која је гарантованаУставом, и страх од тога што се људи који је данас воде и које ће је и даљеводити залажу за поштовање Устава и закона Републике Србије. У држави у којојзаједно живимо идеја је да сваком појединцу, али и сваком регону, омогућимо дасе развија најбоље и најбрже. Развијајући Војводину развијамо и читаву Србију.Ако Војводина успе да подигне свој домаћи производ за десет одсто, тиме јеСрбија подигла свој за два и по процената&рдqуо;, рекао је Драган чилас. Он јеизразио очекивање да проблеми које политика доноси буду решени најпреразговором републичке и покрајинске владе, уз поштовање Устава.
“Не постоји ниједан разлог да људи који воде локалне самоуправе и покрајину немогу да доносе одлуке најбитније за грађане који ту живе. Сигуран сам да свакиградоначелник или председник општине зна много боље шта је грађанима његовогместа потребно&рдqуо;, истакао је чилас и додао да је Град Београд срећан што може дапомогне Сремским Карловцима, месту са бројним историјским објектима, којисведоче о прошлости српског народа, али и о мултиетичности овог краја.