Нови Сад, 22. март, 2013. године – На данашњој седници, Одбор за информисање Скупштине АП Војводине већином гласова чланова тог радног тела прихватио је закључке и ставове које је поводом Нацрта закона о јавном информисању и медијима, предложио Покрајински секретаријат за културу и јавно информисање.Закључци и ставови су резултат разговора представника ресорног секретаријата са представницима војвођанских медија, локалних самоуправа и стручњака и садрже бројне примедбе и предлоге како да се предложени Нацрт закона побољша и измени. Као такви, они су садржани у девет тачака, које је у уводном образложењу члановима Одбора представио Калман Кунтић, помоћник покрајинског секретара за културу и јавно информисање.
Након што их је скупштински Одбор за информисање прихватио,закључци и ставови биће упућени Министарству културе и информисања у нади да ће бити прихваћени, рекао је председник Одбора за информисање Скупштине АП Војводине Душан Јаковљев. ЗАКЛЈУЧЦИ:

1. Из неформалних дебата, и на основу текста Преднацрта закона о електронским медијима, који чини основу за доношење нацрта новог закона који уредјује ову област, чини се да ће републички и покрајински јавни сервиси бити и даље препуштени несигурном и недоследном начину финансирања, уместо да се макар орочено, док економска криза траје, установи буџетско фиансирање јавних сервиса.
2. Нацрт закона је крајње дискриминаторан према органима локалне самоуправе, јер се онемогућава да сами процењују најбољу супституцију јавном сервису на локалном нивоу, што се може постићи искључиво сталним, сигурним и једнаким суфинансирањем медија путем индивидуалне државне помоћи, за познате кориснике на локалном или регионалном нивоу. Конкурсно фиансирање свакако треба увести на свим нивоима као начин да се подстакне развој медијског плурализма и разноврсности медијских садржаја, али не може бити искључиви начин финансирања медија локалне заједнице и медија националних мањина.
3. Нацрт закона утврдјује обавезну приватизацију локалних и регионалних јавних предузећа у области јавног информисања. Без промене модела приватизације медија, то ће довести до урушавања информисања на локалном нивоу. До сада је приватизација проузроковала да неке општине у АП Војводини остану без иједног медија, а Ковин, без вишејезичког радија. Редуковани су на минорне форме вишејезички програми на Радио Сомбору и Радио Кули, где је приватизација пропала. Буде ли спроведена приватизација по важећем закону о приватизацији без медија би могле остати општине Бач, Сечањ, Нови Бечеј, Ковачица, Врбас и Бела Црква, сви са програмима на српском језику и на језицима националних заједница Војводине. Без најважнијих медија би могли остати Стара Пазова, Оџаци, Панчево, Бачки Петровац и Бачка Топола, такодје и на језицима националних мањина. Угрожен би био и опстанак значајних медијских кућа Радио Суботице, Радио Зрењанина, Радио Шида, Радио Индјије и Радио Кикинде. На тај начин би нестало десет дана програма на српском језику, дан и по на мадјарском језику, осамнаест сати на словачком језику, шест сати на румунском и ромском језику дневно, а потпуно би нестали хрватски, русински,  буњевачки, украјински немачки и чешки језик као језици информисања на локалном нивоу.
4. Нацрт закона редукује могућности начина организовања издавача медија којима су оснивачи савети националних мањина. Поред тога се предвидја искључиво конкурсно финансирање медија, што може угрозити опстанак истих. Пример лоше праксе, када је у питању финансирање ових медија, је престанак субвенционисања листова на бугарском језику, што је довело до гашења часописа Мост и дечјег листа Другарче, а информативне новине Братство излазе нередовно. Колико је конкурсно финансирање ових листова угрозило право бугарске националне заједнице у Србији да буде информисана на свом језику сведочи препорука републичког заштитника градјана, од 18, јуна 2012. године, којом се од Министарства културе и информисања тражи да се угледа на позитвну праксу у АП Војводини. Просто је невероватно да Радна група Министарства културе сада покушава да тај еклатантан пример лоше управе Министарства наметне као пожељан модел будућег финансирања мањинских медија.
5. Нацрт закона фаворизује приватне медије, а при том ни једном речју не помиње медије невладиних организација. Чудно је да држава финансијски подржава приватне медије у обезбедјивању јавног интереса, при том занемарујући чињеницу да су они основани ради стицања добити на тржишту. То што је држава наметнула неподношљиве намете приватницима у виду плаћања регулаторним телима, несхватљиво високе паушалне накнаде организацијама за заштиту ауторских права,  што није спречила нелојалну конкуренцију јавних предузећа и погасила пирате и на тај начин створила повољан пословни амбијент за приватне медије, сада се покушава компензовати гашењем јавних предузећа у срединама где они постоје. При том истичемо да готовио све локалне самоуправе са статусом града укључујући главни град Београд имају јавна предузећа у области јавног информисања.
6. Нацрт закона није одредио проценат у буџету или неки други мериторни модел за финансирање јавног интереса на нивоу локалне самоуправе, што може довести до тога да локалне самоупрве сведу буџетске позиције за јавно информисање на минимум. Поред тога не предвидја се финансијска подршка медијима по моделу индивидуалне државне помоћи, што може довести до тога да медији са националним покривањем, приграбе себи значајан део средстава која се распоредјују по конкурсу.
7. Нацрт закона предвидја да пријаве по конкурсу разматра стручна комисија, а не предвидја се могућност да чланове комисије именује и локални парламент и заштитник градјана. На тај начин се преферирају корпоративни интереси, уместо да се води рачуна о заштити јавног интереса, демократских институција и заштите индивидуалних и колективних права градјана припадника националних мањина.
8. Нацрт закона је по својим одредбама, као и по духу окренут интересима централне власти и интересима медијске индустрије на националном нивоу. Он омогућава нестанак медија локалне заједнице и националних мањина.
9. Стога сматрамо да би Нацрт закона требало повући из процедуре, јер је опасан за друштвену кохезију зато што ствара јаз измедју републичке власти и локалних заједница. Затим, Нацрт закона би могао значајно нарушити поверење припадника националних мањина у добре намере државе. Поред тога, Нацрт закона дестабилизује медјународни положај Републике Србије, директно кршећи преузете обавезе након приступања Оквирној конвенцији за заштиту права националних мањина, обавезе из Европске повеље о мањинским и регионалним језицима и обавезе по питању билалатералних споразума са другим државама у вези заштите права и слобода националних мањина.