Нови Сад, 4. мај  – Одбор за образовање, науку, културу, омладину и спорт Скупштине Војводине данас је одржао први део тематске седнице, на којој се водила јавна расправа о радној верзији новог Закона о високом образовању. По речима председнице Одбора проф. др Светлане Лукић Петровић,  на другом делу ове седнице, која ће бити одржана наредних дана, сумираће се предлози који су се данас чули и дефинисати закључци јавне расправе који ће бити  упућени Влади Србије и Влади Војводине. Суорганизатори данашњег скупа, који је иницирао Универзитет у Новом Саду,  су  Одбор за образовање и Покрајински секретаријат за образовање и Покрајински секретаријат за науку и технолошки развој. Уводна излагања имаће ректор Универзитета у Новом Саду, проф. др Мирослав Весковић и покрајински секретар за образовање, проф. др Золтан Јегеш.У данашњој јавној расправи учествовали су декани државних и приватних факултета, директори виших школа струковних студија, представници студената, САНУ, ВАНУ и Матице српске, као и чланови националних савета за образовање са територије Војводине.  – Када је 2005. године донет Закон о високом образовању, у њему је прихваћен дух европског система образовања.  Петогодишња пракса у његовој примени говори да мора доћи до одређених измена, које не могу довести у питање циљеве започете реформе високог образовања – у увуду је изнела проф. др Лукић и истакла да је једна од приоритетних циљева и доношење националне Стратегије високог образовања, као и Стратегије високог образовања у АП Војводини.Уводне напомене о предложеним изменама Закона о високом образовању имали су чланови радне групе на њиховој изради – покрајински секретар за образовање проф. др Золатн Јегеш и ректор НУ проф. др Мирослав Весковић.Секретар Јегеш је, између осталог, рекао да је радне група за израду измена Закона дефинисала шта ће бити пренето у надлежност АП Војводине.Ректор Весковић је навео да су у Закону о високом образовању из 2005. године недостајала нека конкретна решења питања која су "мучила" академску заједницу.  Образлажући предложене измене, ректор Весковић је, такође, рекао да недостаје Стратегија високог образовања. Навео је да би требало појачати мобилност и професора и студената у оба смера, а нарочито привлачити студенте из иностранства, за чега је предуслов проходност диплома.  Прве генерације студената по новом, Болоњском систему, већ су завршили студирање, а због проблема у комуникацији са тржиштем рада, још увек није било озбиљне прилике да се тестирају њихове компетенције. Весковић је рекао да нема довољно комуникације између Националног савета за високо образовање и Комисије за акредитацију, да постоји и неусклађеност са другим законима и подзаконским актива, као у случају образовања наставника.  Такође, институције студентског стандарда не препознају све нивое високог образовања, а споменуо је и питање финансирања свих нивоа студија. У новим решењима отвара се и питање односа приватних и државних универзитета и факултета, као и однос научних института и факултета.