“У најновијој изјави потпредседника Српске напредне странке Горана Кнежевића датој дневном листу „Политика“ од 29. јуна 2014. године, „да је у Војводини највећа стопа незапослености, да су плате најниже, да БДП заостаје за осталим делом Србије, да је више од 50 одсто војвођанских локалних самоуправа неразвијено или делимично развијено“, поставља се питање да ли је у питању елементарно незнање или „необавештеност“ високог функционера СНС-а, или само још један у низу напада на Покрајинску владу АП Војводине.
Зато ћу ићи редом, од једног до другог економског показатеља користећи последње објављене податке републичких институција по регионима и локалним самоуправама.
„Највећа стопа незапослености“
Према последњем објављеном податку Националне службе за запошљавање – Месечни статистички билтен Националне службе за запошљавање за март 2014. године, у Републици Србији је евидентирано 790.501 незапослено лице, од чега у Војводини – 203.087 лица, или 25,7% од укупног броја незапослених лица у Републици. У становништу Покрајина учествује са 26,9%.
У односу на број незапослених из марта 2013. године у Републици Србији је евидентиран пад броја незапослених за 0,2% (за 1.843 лица) али је, посматрано по регионима, највећи пад броја незапослених евидентиран управо на територији Војводине – за 2,6% (за 5.400 лица).
У Региону Јужне и Источне Србије евидентиран је пад броја незапослених лица за 1,5% (за 3.255 лица), у Региону Шумадије и Источне Србије евидентиран је пад за 1,2% (за 3.089 лица), док је у Београдском региону евидентиран раст броја незапослених за 2,3% (за 2.455 лица).
„Најниже плате“
Према подацима Републичког завода за статистику – Саопштење ЗП 14, број 168 од 25.06.2014. године, просечна нето зарада по запосленом у Републици Србији у периоду јануар-мај 2014. године, износила је 43.124 динара. Једино је Београдски регион, са 53.777 динара, имао већу просечну нето зараду и то за 10.653 динара, или за 25%.
У свим осталим регионима, просечна нето зарада је била испод републичког просека. У Војводини је износила 41.288 динара и била је 4% испод републичког просека. У Региону Шумадије и Западне Србије износила је 36.695 динара и била је за 15% испод просека, а у Региону Јужне и Источне Србије износила је 37.305 динара и била је 13,5% испод републичког просека.
Због чињенице да једино запослени у Београду већ годинама остварују далеко веће зараде од запослених у Војводини, као и у односу на друге регионе, и да управо зараде запослених у Београду највише утичу на висину просечне зараде у Републици, Покрајинска влада тромесечно прати кретање зарада и запослених по секторима делатности и по регионима.
У структури запослених у Војводини највећи број лица ради у производним секторима, као што су прерађивачка индустрија, пољопривреда, шумарство и рибарство, као и у „малој привреди“, односно код приватних предузетника. Позната је чињеница да су зараде у овим секторима далеко ниже од зарада у информисању и комуникацијама, финансијским делатностима, државној управи и другим сличним непроизводним делатностима, које преовлађују у Београдском региону и које су изнад зарада у истим секторима делатности у Војводини.
Али Београд није Србија, то је господин Кнежевић превидео. У Београду су сконцентрисане све финансијске институције, државни органи и трговинске корпорације у којима зараде вишеструко превазилазе зараде у производним секторима.
Управо због овакве структуре запослених и високих зарада у непроизводним делатностима у Београду, Војводина „заостаје“ у односу на Београд. У Војводини се ради – а рад није „на цени“.
„Бруто домаћи производ заостаје за осталим делом Србије“
Питам се који извор информације је користио господин Кнежевић када је изјавио да БДП у Војводини заостаје за осталим делом Србије?
Заиста не знам на који део Србије је мислио. Наиме, према прелиминарним подацима Републичког завода за статистику – „Регионални бруто домаћи производ 2011-2012“, мај 2014.године, бруто домаћи производ Војводине је у 2012. години износио 917,6 милијарди динара и у БДП-у Републике Србије Војводина је учествовао са 27,4 %.
Посматрано по глави становника, БДП у Војводини износио је 477.000 динара, и био је за 2,6% изнад републичког просека – 465.000 динара, док су Регион Шумадије и Западне Србије и Регион Јужне и Источне Србије били за више од 30% испод просека.
У односу на 2011. годину, Војводина је у 2012. години забележила највишу стопу номиналног раста БДП-а и то од 6,7%.
„Више од 50 одсто војвођанских локалних самоуправа је неразвијено или делимично развијено“
Изјава господина Кнежевића да је више од 50 одсто војвођанских локалних самоуправа неразвијено или делимично развијено је нетачна. Према важећој републичкој, не покрајинској уредби, од укупно 45 локалних самоуправа са територије Војводине, 28 локалних самоуправа, или 62%, разврстано је у развијене (I или II групу степена развијености), а 17 самоуправа, или 38% од укупног броја, је разврстано у недовољно неразвијене. Од 23 општине у Републици које су разврстане у девастирана подручја ниједна није из Војводине!!!
Према Уредби о утврђивању јединствене листе развијености региона и јединица локалне самоуправе за 2013. годину, све јединице локалне самоуправе у Републици Србији су према степену развијености разврстане у четири групе и девастирана подручја.
У I групу развијености – изнад просека Републике, од 23 локалне самоуправе, чак 13 јединица, или више од половине – 57%, је из Војводине.
У II групу развијености, са степеном развијености у распону од 80% до 100% републичког просека, од 35 локалних самоуправа – 15 локалних самоуправа, или 43% од укупног броја из ове групе је из Војводине.
У III групу развијености – недовољно развијене јединице, са степеном развијености у распону од 60% до 80% републичког просека, од 41 локалне самоуправе, 14 општина, или 34% од укупног броја из ове групе је из Војводине.
У IV групу развијености – изразито недовољно развијене јединице, са степеном развијености испод 60% републичког просека, разврстано је 46 локалних самоуправа, од којих су само 3, или 7% од укупног броја из ове групе, из Војводине.
И за крај – поред исказаног незнања и ничим поткрепљених громогласних изјава, господин Кнежевић је заборавио да каже да су у периоду „владавине“ СНС-а стране инвестиције у Србији три пута мање него пре две године, да је јавни дуг повећан за преко 5 милијарди евра, да је број незапослених повећан за 50.000, да приходи од ПДВ-а и поред повећања стопе падају, јер пада куповна моћ становништва, а цвета сива економија.
Заборавио је да каже да је за подстицаје регионалног развоја Војводини у прошлој години усмерено свега 8%, а у првом тромесечју ове године – 2% укупних средстава.”
