Делегација Владе АП Војводине, на челу са покрајинском секретарком за енергетику и минералне сировине, Наташом Павићевић Бајић, боравила је 19. и 20. септембра у Врњачкој Бањи, поводом одржавања IV Међународног енергетског Форума „Вода – енергија, ефикасност и одрживост у ЈИЕ“, који је одржан у организацији ЦЕДЕФ-а. У раду Форума учествовали су: министарка за енергетику и заштиту животне средине, Зорана Михајловић, министар индустрије, енергетику и рударства Републике Српске Жељко Михајловић, председник УО ЕПС-а Аца Маринковић, као и представници амбасада, међународних развојних и финансијских организација и комерцијалних банака, иностраних и домаћих пословних асоцијација, компанија и представници локалних самоуправа. Такође, у раду Форума учествовали су и предствници Италије, која је ове године била земља партнер, затим представници Руске Федерације, Белгије, Мађарске, Пољске, Словеније, Македоније, Црне Горе и Републике Српске. Теме о којима се говорило односиле су се на регулативе, стратегије развоја енергетике, значају обновљивих извора енергије и енергетској сигурности, минихидроелектранама, као и о завршеном тендеру на коме је 213 инвеститора добило сагласност за локације. Овом приликом најављен је и нови тендер за још локација за изградњу минихидроелектрана, те о иновативним технологијама, које омогућавају 40 одсто уштеде у снабдевању и прочишћавању воде. На Форуму је изнет податак да се свега 10 одсто отпадних вода у Србији прерађује, што је веома забрињавајуће и представља проблем, којим ће наша земља морати озбиљно да се позабави.
Министарка за енергетику и заштиту животне средине Зорана Михајловић је нагласила да Министарство на чијем је она челу покушава да од Србије направи амбијент у коме ће бити задовољство да домаћи и инострани инвеститори улажу. Она је истакла да је вода као енергент веома значајна, али да се о овој теми мора размишљати и кроз призму заштите животне средине, јер је то, по њеним речима, озбиљна и критична тачка Србије. У будућем раду Министарства, у делу заштите животне средине, брига о водама и о рекама представљаће приоритет, нагласила је Михајловић. Министарка Михајловић је рекла да је у плану да се током наредне две, три године у Србији изгради најмање 200 минихидроелектрана независних произвођача електричне енергије. На тај начин, биће остварена сарадња са локалним самоуправама, јер овакав вид сарадње мора бити још интензивнији и то је још један начин за привљачење инвеститора. Министарка Михајловић је најавила изградњу реверзибилне хидроелектране Бистрица, као и узградњу хидроелектране Ђердап III, која ће имати велики значај за читав регион. Како је Михајловић нагласила, Србију у наредном периоду чекају промене услова и амбијента за инвеститоре, како би се оне што брже реализовале, са циљем добијања енергетске стабилности.
Покрајинска секретарка за енергетику и минералне сировине Наташа Павићевић Бајић је, најпре истакла значај оваквих форума, где је могуће квалитетно презентовање сопствених потенцијала и ресурса, а да сви заинтересовани инвеститори могу да пронађу свој интерес и да се заједничким радом дође до привредног развоја и економског просперитета. Говорећи о потенцијалима Војводине, Наташа Павићевић Бајић је рекла да геотермални потенцијал убудуће треба искористити, јер до сада није искоришћен у свом пуном потенцијалу. Она је изразила наду да ће у блиској будућности бити могуће стварање енергије из домаћих ресурса, јер ће се само на такав начин обезбедити бољи и квалитетнији услови живота. Такође, замена фосилних горива, макар у извесној мери, представља важан посао, јер ће она убудуће представљати велики проблем.
-Водени ресурси у Војводини имају своје специфичности у односу на други део Републике Србије, истакла је секретарка Павићевић-Бајић, јер је реч о великим количинама воде, али у равничарским теренима са малим падовима, изискују скупа постројења и високу цену произведене електричне енергије. Реконструкцијом и доградњом хидросистема ДТД повећаће се енергетски потенцијал, а такође, побољшаће се и примарна функција хидросистема. Корошћење хидропотенцијала у Војводини детаљно је обрађено у Програму остваривања Стратегије развоја енергетике Републике Србије у АП Војводини. Према том документу, на хидросистему ДТД планирана је изградња 12 хидроелектрана укупне снаге 20МW са годишњом производњом 90 милиона kWh. Локације хидроелектрана унете су у просторно-планску документацију, али и поред свих стратешких планова и планских докумената, нових студија оправданости, издатих енергетских дозвола и подзаконске регулативе за обновљиве изворе енергије, до напретка у изградњи хидроелектрана у Војводини није дошло, јер су кључни проблем имовинско-правни односи постојећих водопривредних објеката. Јавно-приватно партнерство је једини начин да се дође до реализације инвестиција изградње малих хидроелектрана.
По питању геотермалне енергије у Војводини – израђен је Геотермални атлас, који представља графички приказ досадашњих сазнања о геотермалним карактеристикама и хидротермалним потенцијалима Земљине коре на територији АПВ до дубине од 2000м. У Војводини је избушено 78 бушотина. Највећи број њих је у Бачкој (44), затим у Банату (18), а најмање у Срему (16). Топлотна снага из ових бушотина у Војводини износи 72.61 МWт.
Наташа Павићевић Бајић је подсетила да у Војводини даљински систем грејања постоји у 21 насељу, а узимајући у обзир став ЕУ у погледу коришћења обновљивих извора енергије и одрживог развоја, створена је идеја о примени геотермалне енергије у даљиснком систему грејања. У зависности од карактеристика бушотина (због огромних инвестиција, користе се већ постојеће бушотине) и супституције природним гасом, исплативост таквих система може да буде за десетак година.