У оквиру трећег Дана енергетике који организује Покрајински секретаријат за енергетику и минералне сировине АПВ у сарадњи са водећом експертском организацијом у земљи у домену енергетске ефикасности и зелене енергије – Централно европским форумом за развој, ЦЕДЕФ, одржан је округли сто „Инвестициони пројекти и могућности финанирања у ЕЕ и ОИЕ – изазови и перспективе“.
„На скупу је престављено 13 стратешких и осталих пројеката градова и општина у Војводини у домену ЕЕ и ОИЕ који су у плану, у фази реализације или су реализовани. Размена искустава је од изузетне важности, а управо је овај скуп постигао свој циљ – да укаже на проблеме у реализацији и могућностима за њихово превазилажење. Такође да носиоцима пројеката додатно укаже на све могућности финансирања, како од стране комерцијалних банака, развојних и најважнијих медјународних финансијских институција и осигуравајућих кућа. Завидан број представљених пројеката указује локалне самоуправе све већи значај дају управо енергетској ефикасности и одрживим изворима енергије“, рекла је Јованка Арсић Каришић, председник УО ЦЕДЕФ.
Покрајинска секретарка Наташа Павићевић Бајић је испред Покрајинског секретаријата за енергетику и минералне сировине АПВ отворила скуп и истакла да је енегретика област која поседује највећи потеницијал и велике ресурсе, али недовољно искоришћене. „У Војводини постоји 38 постројења која производе агропелет, али нажалост потрошња овог енергента је мала, док је са друге стране велики увоз других енергената“, истакла је Павићевић Бајић.
Искуства и изазове енергетских менаџера у Србији је представио Драгослав Добросављевић испред Мреже енергетских менаџера Србије, МЕМСа који је указао на важну улогу енергетског менаџемента на нивоу локалних самоуправа. „Енергетски менаџери су присутни у неким градовима и општинама у Србији, али не у свим где би требало да буду присутни. Такође, потребно је успоставити стратешки оквир како би се енергетска ефикасност подигла на један виши ниво. Врбас је једина општина у Србији која је усвојила стратешки оквир. Недостатак средстава, као и организације се могу сматрати великим изазовом у домену ЕЕ код нас. До марта 2014. године би требало да буде завршен Правилник за локалне самоуправе, и то ће решити неке од проблема“, закључио је Добросављевић.
Након уводних излагања, уследило је представљање стратешких пројеката ЕЕ и ОИЕ градова и општина у АП Војводини. Испред Општине Рума говорио је Живан Михајловић који је представио пројекат „Супституција фосилних горива обновљивим изворима енергије у даљинском систему грејања Општине Рума“.
Дикретор ЈКП Суботичка топлана, Перо Рикић, је представио пројекат „Изградња когенеративног постројења на биомасу у Суботици“. „Биомаса као енергент у Суботици је почела да се користи 2010. године уз финансијску подршку КфW банке, док је још 2005/2006. године уведен систем грејања према утрошку. Промена навика потрошача је једна од битних предиспозиција за успешно спровођење пројекта, а Суботица може послужити као пример добре праксе јер је потрошња знатно смањења са увођењем система грејања према утрошку.
Пројекат „Приказ изградње вреловодног котла на сунцокретову љуску капацитета 18 МWт у ТЕ-ТО Сремска Митровица и искуства у досадашњем раду“, су представили господин Душан Туркулов и господин Ненад Џакић. „Пројекат је реализован, а преко 5500 домаћинства користи грејање које потиче од котла на биомасу добијену од сунцокретове љуске, што је први пут примењено у грејању, док је пре тога, сунцокретова љуска била у употреби само у индустрији. Као највећа препрека реализацији пројекта је била администрација.
Пројекат „Могућности коришћења геотермалне енергије у систему дајинског грејања у Бечеју“ представио је Миленко Мунћан и истакао да је од 1986. године, од самог оснивања топлане у Бечеју, мерена толотна енергија по утрошку. „Поред централне регулације, врши се и локална, а резултат је смањена потрошња. Циљ је да Бечеј искористи све расположиве ресурсе, а један од њих је и бушотина, на основу чијег постојања је урадјена студија изводљивости геотермалног начина даљинског грејања. Оно што се јавља као проблем јесте локација бушотине, јер се налази на супротном крају града од топлане, па би се морало изградити ново постројење. Поред топлотне, планира се производња и електричне енергије, а период исплате инвестиције је 9 година“, изјавио је господин Мунћан.
Пројекат „Гасификација биомасе као решење за даљинско грејање у Општини Сента и Општини Кикинда“, представио је Карољ Дамјанов. Студија која је спроведена је јасно дала слику да је пројекат могуће реализовати у ова два града. Пројекат је вредан 15,2 милиона у првој фази и 15,2 милиона у другој фази. „Решили смо да истрајемо до краја, колико год компликована и дуга реализација пројекта буде била.“, рекао је Дамјанов.
Пројекат „Когенеративно постројење на гас капацитета 3,3 MW“, Представио је Владимир Гаврановић, главни инжењер одржавања ЈКП Грејање Панчево. Глави проблем са којима се град Панчево суочава су 25 топлотних станица које немају могућност појединачног мерења.
Пројекат „Топлана на биомасу и систем даљинског грејања у Доњем Тителу“ представио је др Синиша Бикић.
Пројекат „Оцена подземних водних ресурса и могућности вишенаменског коришћења на територији општине Сремски Карловци“ представили су Невена Савић и Душанка Јањушић.
Пројекат „Загревање зграде школе и фискултурне сале са котлом на биомасу, Пољопривредна школа Вршац“ представио је Драгослав Добросављевић, енергетски менаџер
Пројекат „Употребом Сунца до квалитетнијих услуга социјалне заштите“ представио је Ненад Иванишевић, директор геронтолошког центра Суботице.
Пројекат „Погон за производњу пелета од чврстих остатака пољопривредне производње“ представио је Милан Јовичић.
Пројекат „Стручна предавања за ученике VIII разреда основних школа општине Врбас у области енергетске ефикасности, заштите животне средине кроз примену обновљивих извора енергије“ представио је Марјан Иванов, енергетски менаџер Општине Кула.
Бојана Вукосављевић, EBRD BASпрограм, је најавила да ускоро креће нова WEBSEFFлинија за финансирање пројеката ЕЕ у Западном Балкану од 75 милиона Е, при чему ће максимални појединачни износ кредита бити 2,5 милиона Е. О финансирању пројеката и подршци носиоцима пројеката у домену ЕЕ и ОИЕ су говорили и Небојша Арсенијевић из ИФЦ, Алдин Человић, представник консултантске куће СА Цонсултинг за Западни Балкан, Александар Ковачевић из Банке Интеса, као и проф. Милорад Филиповић испред КфW, и мр Горан Ивановић, представник једине осигуравајуће куће на нашем тржишту која нуди услуге осигурања објеката и пројеката у домену ЕЕ и ОИЕ.
