Нови Сад, 19. мај – У организацији Скупштине АП Војводине, уз учешће представника европских регија, градова и општина из АП Војводине и Републике Србије, одржан је округли сто «Како функционишу канцеларије европских регија и градова у Бриселу». Отварајући овај скуп, председник Скупштине АП Војводине Шандор Егереши нагласио је да неговањем интензивне сарадње са великим бројем градова и регија у Европи, АП Војводина  потврђује спремност да допринесе јачању процеса евро-регионалног повезивања.     "Убеђен сам да само процеси евро-регионалног повезивања, дају смисао опште усвојеној синтагми, да живимо у времену када се "мисли глобално, а делује локално". Усуђујем се да обогатим наведену синтагму, позивом: "Мисли глобално, делуј локално и повезуј се регионално", рекао је Егереши. Говорећи о разлозима због којих је важно да што већи број наших градова и регија, као и АП Војводина самостално или заједно са представницима других регија и градова из Србије, отвори канцеларију у Бриселу, Егереши је нагласио да тај град представља симболичку престоницу уједињене Европе, место интензивне комуникације, неговања професионалних и личних контаката, место иницијалног лобирања и касније успешно реализованих пројеката. Он је оценио да је то посебно важно због предприступних фондова јер  присутност у Бриселу пружа могућност благовременог, темељног упознавања са методологијом и процедурама аплицирања за, у овој фази доступне фондове. "Брисел је место концентрације европских фондова, знања, људских и материјалних потенцијала. Отуда, преставља идеално место на којем Војводина може на најбољи начин Европи представити и властите привредне, културне, туристичке, политичке потенцијале… Стога надајмо се, скорим отварањем канцеларије АП Војводине у Бриселу, ћемо наставити процесе промоције људских, привредних, културних потенцијала  и Србије и Војводине", рекао је Егереши.
 Потпредседница Скупштине АП Војводине Маја Седларевић и председница Одбора за међународну регионалну сарадњу представила је укратко Скупштину европских регија (АЕР) чија је Војводина чланица од 2002. године. Седларевићева је истакла да је једна од погодности АЕР-а размена и обука стручњака, која се одвија у циљу зближавања региона Европе и стварања атмосфере солидарности. Она је навела да је чланство у АЕР-у Војводини донело учествовање у неким од многобројних програма које ова организација предвиђа, као што је ЦЕНТУРИО или Летња школа – Скупштине Европских регија. "Савремена Европа има добре начине да се изразе специфичности и потребе регија и искористе њихове могућности. Искрено се надам да ће Србија у будућности коначно прихватити идеју регионализације и да ћемо имати не један, већ цели низ региона", рекла је Седларевићева и додала да све активности Војводине нису само промоција покрајине, већ представљају искрену жељу да се целој републици помогне у укључивању на колосек који води у ЕУ.

 Заменик секретара Скупштине Горње Аустрије др Гералд Грабенштајнер нагласио је да је ова аустријска регија отворила канцеларију у Бриселу пре приступања своје земље Европској унији и да своје активности непрекидно проширује и унапређује. Он је указао на посвећеност ове канцеларије раду са младим људима, којима се омогућава  обављање праксе и развој професионалне каријере у средишту европске администрације, што је вишеструко корисно. Грабенштајнер је рекао да, иако привреде ове покрајине такође има своја представништва у Бриселу, значајан део рада њихове канцеларије посвећен управо давању институционалне подршке инвеститорима и предузећима из ове регије, као и праћењем конкурса из различитих европских фондова. Грабенштајнер је истакао да је примарни задатак канцеларије ове регије у Бриселу лобирање, профилисање и маркетинг региона, развијање веза и контаката, као и стални притисак и утицај на доношење одлука.
 Потпредседница Скупштине Горње Аустрије Герда Вајсклер-Хауер представила је на неколико конкретних примера резултате рада представништва своје регије у Бриселу. Она је истакла да је Горња Аустрија захваљујући канцеларији успела да лобира још неколико европских региона да се заједно са њима заложе за забрану производње генетски модификоване хране. Такође, навела је да су уз помоћ свог представништва успели да утичу на одлуку Европске уније о смањењу емисије штетних гасова, односно да учине да се та одлука спроводи постепено, јер је Горња Аустрија регија у којој је доминантна производња челика и свака ригорозна одлука у овом пољу би довела до смањена броја радних места. Вајсклер-Хауер је нагласила да Горња Аустрија приликом отварања представништва у Брислеу није имала проблем са савезном Владом и да се све одлуке доносе на бази заједничких консултација.
 Директор канцеларије Штајерске у Бриселу Ерих Корзинек истакао је да представништво у Бриселу пружа шансу да једна регија представи своје културне, политичке, економске и друге потенцијале, али исто тако и да се представе проблеми са којима се региони суочавају. Корзинек је навео да различити региони имају различите специфичности и потребе, па је стога веома битно да сваки од њих има своје представништво и да се на тај начин залаже за своје интересе. Он је истакао да је веома битно да Војводина што пре отвори своје представништво у Бриселу, јер, према његовим речима, постоје бројне предрасуде везане за Србију, пре свега присутне код северних земаља ЕУ које не познају прилике на овим просторима. Директор канцеларије Штајерске је нагласио и да се присуством у Новом Саду и Војводини уверио да Србија има много тога позитивног да презентује и понуди Европској унији.
 Золтан Балог, представник мађарског Есзак-Алфолд региона у Бриселу, представио је  резултате рада ове канцеларије, која је формирана 2006. године. С обзиром на то да је отварање канцеларије и значајна финансијска инвестиција, велики број мађарских региона има своје канцеларије у заједничкој згради, како би лакше сносили трошкове. Мотив отварања канцеларије у Бриселу је жеља да се учи од других региона, као и лакши приступ европским фондовима и европској политици уопште. Балог је представио пројекте у које је ова регија, сама или са партнерским регионима, укључена захваљујући канцеларији у Бриселу. Он је представио партнерске регионе у Шпанији, Француској, Холандији, Финској, Украјини и Румунији, са којима такође, преко канцеларија у Бриселу Есзак-Алфолд успешно сарађује.
 Члан поглаварства Истарске жупаније задужен за европске интеграције и међународну регионалну сарадњу Оријано Оточан рекао је да представништво у Бриселу не представља никакав хир, него потребу, неминовност и реалност, јер свака модерна европска регија мора бити присутна у самом центру Европске уније. Оточан је присутнима пренео искуства Истарске жупаније у процесу отварања канцеларије у Бриселу, нагласивши да тада нису наилазили на одобравање оваквог корака, али да су након анализе прве године рада дошли до тога да су сва уложена финансијска средства, не само враћена, него и премашена, кроз реализоване пројекте захваљујући овој канцеларији. Он је нагласио да је Истарска жупанија прва у Хрватској отворила своје представништво у Бриселу, а да су данас Вараждинска и Осијечко-барањска жупанија такође присутне. Оточан је истакао и да је Истарска жупанија кроз рад канцеларије у Бриселу успоставила сарадњу са бројним европским регионима јер сама чињеница да Истра има своје представништво на истом месту као и 316 европских региона, у многоме олакшава успостављање контаката и даљу реализацију сарадње.
 Стевица Назарчић, председник Скупштина општине Вршац, представио је значајне резултате које је ова општина постигла у регионалној, прекограничној сарадњи са суседном румунском општином Караш-Северин. Он је истакао да је као резултат ове сарадње у вршачку регију стигло око 700 евра донације у инвестицијама, од којих су најважније изградња и реконструкција прекограничних прелаза, обнављање и изградња нових путева, пројекат за прикупљање анималног отпада, организација сајмова у Вршцу и Решици, заједничка стратегија развоја туризма. Иако је путем прекограничне сарадње Вршац једна од ретких општина у Србији која у значајном мери користи средства европских фондова, Назарчић је нагласио да би то сигурно било још лакше и успешније када би се лакше долазило до информација а то је једино могуће путем представништва у Бриселу. Из тог разлога Вршац је прихватио понуду Жупаније Караш-Северин да уз њихову помоћ, директним ангажманом, тражи и олакша себи пут ка пројектима, који након имплементације, значајно доприносе бољем животу грађана ове регије. Потпредседница Седларевић прочитала је и писмо подршке одржавању овог скупа који је послао Сорин Фрундавердзе, председник румунске Жупаније Караш-Северин.    КАБИНЕТ ПРЕДСЕДНИКА
СКУПШТИНЕ АП ВОЈВОДИНЕ