Нови Сад, 20. фебруар – Поводом Дана ненасилног отпораФонд за развој непрофитног сектора АП Војводине организовао је округли сто натему вршњачког насиља под називом «Ми смо ти који су посрнули, они нас самопрате».Модератор скупа в.д. директораФонда за развој непрофитног сектора АП Војдина Ана Сегедински нагласила да јециљ организовања округлог стола да се унапреди и подинге свест јавности иинституција о потреби спречавања и санкционисања вршњачког насиља. Такођеје важно, казала је Сегедински, покренути питање како спречити насиље међудецом, сензибилисати јавност за проблем вршњачког насиља како би деца,родитељи и наставници, научили да препознају и реагују на овакво насиље.Према речима Ане Сегедински потребно је указати и на различито схватање насиља у различитим културама,као и на то да и медији доприносе промоцији насилног понашања. Стога, истаклаје Сегедински,  потребно је позвати и медијеи јавност, на промовисање позитивних примера.О пројекту УНИЦЕФ-а «Школа безнасиља» говорио је социолог и ментор Ђорђе Арсенин. Подсетио је да се са овимпројектом у Србији кренуло 2005. године и да су биле укључене четири школе. Данас јеовим пројектом обухваћена 101 школа са око 70 хиљада ученика, 7 хиљадазапослених и 70 ментора. Пројектом су обухваћене за сада само основне школе,објаснио је професор Арсенин. Он је изнео неколико занимљивих података о искуствимаНорвешке и Хрватске, као и истраживањима Светске здраствене организације. У нашој земљи слична истраживања обавио јеИнститут за психологију из Београда 2006. године. На узорку од 50 основнихшкола, са 27 хиљада ученика и 3 хиљаде запослених, добијени резултатипоказали су да је код нас има мање насиља него у неким другим државама и дасе наши ученици мање плаше насиља у школама, казао је професор Арсенин. Он јеистако да је циљ пројекта УНИЦЕФ-а «Школа без насиља» да се у школама створиклима у којој ће ученици и запослени моћи слободно да се развијају, где ћепостојати ненасилна комуникација и где ће се развити таква толеранција која ћеомогућити сваком ученику да се осећа слободно и да може слободно да развијасвоју личност.Током дискусије јеконстатовано да су узроци појачаног вршњачког насиља у нас вишеслојни. Томе најпредоприноси економска и политичка несигурност као и проблеми транзиције. Факторикоји утичу на насиље су у породици али и у владајућем систему вредности,генетској предиспонираности, лошем утицају вршњака, медијима и одговорностишколе. Учесници скупа су се заложили да се у Уницефов пројекат «Школа безнасиља» укључе и школе у Војводини, јер се ради о свеобухватном програму којидоноси правила и на иницијативу ученика, наставника и родитеља. Пројекат «Школабез насиља» директно обухвата и припремне активности како би оно могло битипредупређено и како би му се ефикасно супроставило.