Нови Сад, 14.мај – Потпредседник Извршног већа АП Војводине др Тихомир Симић отворио јеОкругли сто са темом "Заједничка пољопривредна политика ЕУ и последице поСрбију", чије су одржавање организовали Центар за стратешка економскапитања "Војводина – ЦЕСС", Европски покрет и Фондација Шуман.О значају сарадње Србије са ЕУ и о могућностима за приступевропским фондовима говорили су директор Центра за стратешка економскаистраживања "Војводина – ЦЕСС" мр Валентина Иванић и Срђан Везмар изЕвропског покрета у Србији. Саветник у Влади Републике Србије Мишел Гонтијеристакао је значај пројеката братимљења за размену искустава земаља чланицаЕвропске уније и њихову сарадњу, као и за пружање подршке будућим чланицамапородице европских земаља. Мишел Гонтијер је говорио и о приступању Србијефондовима ЕУ, њеном интегрисању у ЕУ, о пројектима ЦАРДС и ИПА, чији фондови,вредни 180 милиона евра годишње, уз адекватан приступ, могу у великој меридопринети реализацији пројеката у Србији. Мишел Гонтијер је истакао да је – да би се успешнореализовали пројекти и искористили европски фондови – важно дефинисатиприоритетне потребе, успоставити сталан мониторинг и одржавати честе контактена терену, што подразумева својеврстан облик децентрализације односноинформисање пољопривредника о свим могућностима и начинима за унапређењеделатности којима се баве.О теми данашњег округлог стола "Заједничкапољопривредна политика ЕУ и последице по Србију", говорио је КсавијеБелен, експерт за пољопривреду. На основу историјских чињеница о реформамаспроведеним након Римског споразума из 1957. године, када је успотављена Европсказаједница, Белен је указао на потребу да се токови у пољопривреди сталноморају мењати кроз развој одређених привредних грана, усклађивање законскихрегулатива, услова на тржишту, или отварања европског тржишта према земљамасвета.Белен је нагласио да је заједница европских земаља обавезнада своје пољопривредне потенцијале чува и унапређује, због великог растапопулације на земљи, климатских промена условљених великим бројем фактора избог очувања животне средине и окретања алтернативним видовима енергије.Ксавије Белен је рекао да је Војводина, као пољопривредно подручје, умогућности да очува аутохтоне пољопривредне производе који – уз добар квалитети маркетнишки програм – могу бити препознатљиви у свету.
Према Беленовим речима, пољопривредни потенцијал Војводинемогао би се искористити и за производњу биоенергената, пошто је до сада учешћебиодизела у потрошњи горива у Европи било 6 посто, а најављено већекоришћење биоенергије подићи ће учешће у потрошњи на 12 процената, за кратковреме. Тренутна потрошња биодизела у Европи износи 140 милиона тона годишње,што указује на могућности Војводине у развоју овог вида индустрије.
Учесници данашњег округлог стола указали су на конкретнаискуства Француске у пољопривреди која могу бити од изузетне користи застварање концепта убрзаног развоја пољопривреде код нас, уз развијањепартнерског односа, што ће у великој мери бити гарант успеха на путу каевропским интеграцијама, уз поштовање европских стандарда, заједничкихпотреба, заједничке пољопривредне политике и стварања заједничкогтржишта.