У организацији Покрајинског секретаријата за енергетику иминералне сировине, одржан је први део Манифестације „Дани енергетике“, коју је свечано отворила покрајинска секретарка Наташа Павићевић-Бајић.
На самом почетку Манифестације, Наташа Павићевић-Бајић потписала је Протокол о сарадњи Секретаријата за енергетику и минералне сировине са Централном асоцијацијом произвођача млека у Војводини, на чијем је челу председница, Сања Бугарски. Сања Бугарски је, захваливши се за подршку Секретаријата за енергетику и минералне сировине, истакла да се ради о пројету који ће донети уштеду на фармама, односно, на породичним газдинствима, јер ова Асоцијација заступа интересе искључиво породичних газдинстава. У првом реду, реч је о уштеди у производњи и потрошњи електричне енергије. Пројекат се састоји од два сегмента – први се односи на измењиваче топлоте, који ће се користити да се кроз топлоту млека загрева одређена количина воде, а други део се односи на соларне панеле, кроз које ће се, такође, обезбедити одређена количина топле воде. Резултатом реализације овог пројекта биће потпуно искључена употреба електричне енергије за овај сегмент производње.
Поздравивши присутне, Наташа Павићевић Бајић је истакла да су „Дани енергетике“ тематски организовани, те је у првом дану акценат стављен на примере из праксе и нове технологије, којима се конкретно указује на начине на које се може уштедети енергија и обезбедити квалитетнији живот сваког појединца и укупне привреде. Применом принципа енергетске ефикасности и применом технологија из овог домена, може се допринети да свако домаћинство, свака фарма и привредно друштво буде енергетски ефикасно и да у што већој мери буду искоришћени сви домаћи ресурси обновљивих извора енергије.
Први дан Манифестације је орјентисан ка физичким лицима и индивидуалним домаћинствима, те су се у првом реду присутни могли информисати о начинима како да се, у циљу производње топлотне енергије, користи сваки обновљиви извор енергије из домаћег ресурса. Сви домаћи произвођачи опреме за обновљиве изворе енергије и енергетску ефикасност презентовали су своје производе, а дата су и техничко технолошка – практична решења, која не захтевају велика финансијска улагања.
Један од важних циљева ове манифестације је и отварање дискусије о потребама и захтевима, као и проблемима у вези са коришћењем домаћих извора обновљивих извора енергије, чиме се добија јасна слика о ситуацији у нашем региону. У Војводини већ четрдесетак установа као енергент користе агропелет или биомасу у сировом стању за производњу топлотне енергије, што је напредак. Следећи корак, који ће утицати на комплетну организацију тржишта биомасе је почетак изградње јавног складишта за агробиомасу. Изградњом десетак јавних складишта, у Војводини ће бити сакупљено око милион тона агробиомасе на одређеним пунктовима, што представља основ да произвођачи агропелета имају континуирану доступност основним сировинама потребним за производњу. – Већ се налазимо на прагу енергетске кризе о којој се свакодневно говори. У првом реду реч је о дистрибуцији природног гаса. Такође, суочени смо и са поскупљењем и електричне енергије и гаса, а поскупљења можемо и надаље очекивати.
По питању формирања берзе биомасе, најпре је неопходно обезбедити пунктове где ће се сакупљати биомаса. С друге стране, неопходно је подржати индустријску производњу и подстаћи потрошњу агропелета, инсталирањем котлова и пећи на овај енергент, односно формирати понуду и тражњу што ће резултирати формирањем берзе биомасе. Изградња складишта за биомасу представља прву системску меру, која је неопходна да се започне приступању формирања будуће економски орјентисаног тржишног пословања.
Једно од кључних питања за сваког појединца у нашој земљи је енергетска ефикасност у зградарству са могућностима уштеда. О овој теми говорила је проф. др Милица Јовановић- Поповић са Архитектонског факултета у Београду. Она је истакла да сектор зграда у Србији троши скоро 50% укупно енергије потребне за грејање. Решења да се у овом сектору уштеди врло су једноставна и то за кратак временски период, уз постојећа знања и са постојећим производима и технологијама домаћег порекла. Прошле године је завршена Национална типологија стамбених зграда Србије, која је рађена у оквиру европског пројекта „Табула“. Овај пројекат имао је за циљ утврђивање јединствене методологије оцене квалитета зграда и њихове енергетске ефикасности. Ова методологија постала је званична методологија ЕУ и њоме се пореде квалитети енергетске ефикасности у зградараству у читавој ЕУ. Национална типологија је показала да су наше згарде доста лоше по квалитету, нарочито оне изграђене у периоду од 1946-1960. године, када је изграђен највећи број породичних стамбених зграда, и од 1960 до 1980. године када је изграђен највећи број колективних стамбених зграда. Те зграде, изграђене пре утврђивања правила о термичкој заштити, чине више од 50% грађевинског фонда Републике Србије, у којима се троши велика количина енергије. Резултат истраживања указао је на два могућа начина побољшања енергетске ефикасности ових зграда. Први сценарио односи се на додавање 10 -15 цм термоизолације на фасадама, као и заменама прозора, прозводима са домаћег тржишта. Већ применом ове мере може се уштедети и смањити потребну енергију за грејање зграда и преко 30 % . Другом мером, која захтева много већа улагања у термоизолацију, могуће је смањити енергију потребну за грејање на испод 20 %. Ово су теоретске процене, истакла је проф. Милица Јовановић- Поповић и додала да је најважније да људи могу сами да започну са заменом прозора и термоизолацијом – за шта нису потребне велике суме, а то је посао који се обавља сукцесивно.
“У веома кратком року, подстицајним мерама, потребно је прво да смањимо потребе за енергијом у држави, а друго, да активирамо фабрике које производе те материјале. Један од најважнијих сегмената, свакако је запошљавање грађевинске струке, чиме би се обезбедио сигуран даљи развој наше државе,” истакла је проф. др Милица Јовановић -Поповић.
