Нови Сад, 26. април – У оквиру акције „Зелени караван Србије", одржан је састанак на коме су учествовали председник Владе Војводине др Бојан Пајтић, министар животне средине и просторног планирања Републике Србије Оливер Дулић, начелници Јужнобачког и Сремског округа, градоначелници, председници и представници градова и општина.           „Зелени караван Србије" је акција коју је покренуло Министарство животне средине и просторног планирања, са циљем да се представници министарства, у непосредном контакту са председницима општина упознају са проблемима које општине имају у примени Закона о планирању и изградњи, као и са сетом еколошких закона.
Председник Владе АП Војводине др Бојан Пајтић истакао је да у развијеним земљама управљање отпадом није само еколошки проблем, већ је то и значајан извор прихода. Стога је  намера Покрајинске Владе да у сарадњи са Министарством животне средине и просторног планирања, развије нову привредну грану, а то је управљање отпадом. Успостављена је сарадња и са локалним самоуправама, како би се што боље заједно организовали у реализацији очувања животне средине, јер „нашу планету треба да доживимо као позајмицу од будућих нараштаја, а не као наслеђе наших предака". Током прошле године много је урађено на плану уклањања дивљих депонија, тако да се њихов број преполовио, али то још увек није довољно. Мора се водити рачуна о томе да здрав живот, да живот који је уподобљен са највишим стандардима, са собом носи не само здравије људе, него и успешнију привреду, рекао је Пајтић. Свака општина је у могучности да аплицира својим пројектима везаним за примену еколошких закона код фондова који имају еколошки карактер, као и да се прикључи ефикаснијој примени Закона о просторном планирању и изградњи на нивоу локалних самоуправа.
Министар Оливер Дулић је рекао да је прошле године донесено деветнаест закона, који покривају две области: животне средине и  грађевине, урбанизма и просторног планирања, којима до сада није поклањана довољна пажња. Данашњи састанак са представницима локалних самоуправа у Војводини је била прилика да се сачини анализа вишемесечног процеса преношења надлежности са Републике на Покрајину. Ово је била прилика да се позову локалне самоуправе да приступе свим фондовима које Република има, а који се тичу набавке комуналне опреме. У акцији „Очистимо Србију" на територији Војводине очишћено је око 60 одсто дивљих депонија, али, на жалост неке од њих су поново напуњене. Највећи проблем у нашој земљи је недовољна организованост управљања комуналним отпадом, па ће због тога бити издвојена средства да општине набављају неопходну опрему, како би та покривеност била много већа. Овом приликом, министар Дулић је позвао све грађане да се 5. јуна прикључе акцији „Велико спремање Србије", са циљем да што већи број грађана очисте смеће око својих зграда и домова, школа, приобаља река, и на тај начин допринесу развоју здравијег животног окружења. Такође, министар Дулић је позвао и све локалне самоуправе на којима постоји грађевинска активност да охрабре своје грађевинске раднике да приступе Владином пројекту субвенционисања пројеката финансирања масовне станоградње, како би се спречила градња само у неколико великих градова, већ да се допринесе равноправној изградњи стамбених објеката широм земље.
Иначе, у циљу чистије и здравије животне средине, 20. априла одржана је акција „Очистимо Србију", и тада су у владиним институцијама постављене картонске кутије, намењене одлагању папирног отпада. Министарство је обезбедило 30 хиљада кутија за раздвајање папира, које се постављају у свим канцеларијама државних органа, а акција је проширена и на локалне самоуправе. Очекује се да се и привредна друштва укључе и да се у току године постави 100 хиљада кутија за прикупљање папира у канцеларијама широм Србије. Намера је да се у кутије одлажу све врсте канцеларијског папира и штампаног материјала, јер би рециклажом једне тоне канцеларијског папира било спасено од сече 17 стабала дрвећа, а према статистичким прорачунима, уштедело би се 4.200 кв електричне енергије, 32.000 литара воде и 1.400 литара горива. Прерадом старог папира утроши се 60 одсто мање енергије него када би се тај производ добијао од дрвета, а, осим тога рециклажом би се, не само утицало на економичност, сачували природни ресурси и уштедела и енергија, већ би се, организовањем система и развојем рециклажне индустрије допринело запошљавању око 10.000 људи.