Нови Сад, 22. новембар 2012. – Скупштина АП Војводине, коју је данас водила потпредседница Скупштине АП Војводине Ана Томанова Маканова, на данашњем заседању именовала је Балинта Јухаса за заменика покрајинског секретара за привреду, запошљавање и равноправност полова.
Потпредседник Владе АП Војводине и покрајински секретар за пољопривреду, водопривреду и шумарство, Горан Јешић, образложио је Информацију о Предлогу реорганизовања обављања водопривредне делатности на територији АП Војводине.
{флв}22112012_Јесиц{/флв}- Један модел за разрешавање проблема у водопривредној делатности је да се водопривредна предузећа приватизују, рекао је Јешић и подсетио да постоје различита искуства. Он је навео да постоје предузећа која су приватизована по неком претходном закону, или она којима је оснивач локална самоуправа и на крају, предузећа која су остала у својству друштвеног капитала и којима управља раднички савет. Искуства у приватизацији водопривредних предузећа била су врло негативна, као и у другим областима, као на пример из путарске привреде и из других области и показала су да овакав модел може довести до проблема у процесу одржавања и послова којима се баве предузећа које је основала Скупштина АП Војводине, због чега је прибегнуто другом моделу, а то је докапитализација. Циљ је да се створи група друштава, у складу са Законом о привредним друштвима који би чинило ЈП „Воде Војводине", као контролно друштво и зависно од водопривредог предузећа.
По Јешићевом мишљењу, некадашња идеја да се водопривредна предузећа сједине у ЈП „Воде Војводине" било би немогуће, али и решење које би довело до „потапања" овог предузећа, јер не би било контроле над извршеним пословима, велики број запослених би дошао у реон јавног сектора и не би било могуће да та предузећа приходују на тржишту. Због тога је направљена шема реорганизовања водопривредних предузећа, а како је Јешић рекао, то би се одвијало у две фазе. Прва фаза била би докапитализација ЈП „Воде Војводине", која би износила око 10 милиона евра, а једини параметар данас је завршни рачун и вредност тих предузећа из прошле године. Овим поступком, Скупштина АП Војводине била би већински власник готово свих водопривредних друштава на територији АП Војводине, осим оних која су приватизована. То би омогућило потпуну контролу Скупштине и ЈП „Воде Војводине" над овим предузећима и омогућиће и даље несметан рад тих предузећа на слободном тржишту и приходовање средстава која нису везана само за водопривреду и програме које финансира ЈП „Воде Војводине" и Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство. Стручни тим је одабрао првих пет предузећа. Одмах након Нове године и Одлуке о буџету биће укључена и остала предузећа и идеја је да до другог квартала следеће године буде завршен процес декапитализације. Како је Јешић прокоментарисао, овакав приступ је добар, јер ће бити успостављен ред на тржишту, а овакво решење не спречава будућу приватизацију тих предузећа.Следећи корак, како је Јешић навео, у току првог и другог квартала следеће године биће дугорочни концесивни уговор у складу са законом и позитивним законским прописима, где ће ова предузећа имати јасне планове за будућност и свој развој. Наравно ти дугорочни уговори подижу вредност тих предузећа. Новац за докапитализацију је искључиво намењен за набавку недостајућих и замену дотрајалих основних средстава за обављање водопривредне делатности. Самим тим биће повећан капитал предузећа, а поступком удруживања средстава са локалним самоуправама, на њихову иницијативу, успешно је повећан обим средстава који ће проћи кроз та предузећа, што чини њихову вредност већом. Ово је контролисани пут и управљање озбиљним системом, а како је Јешић рекао, на руку не иде улазак ЈП „Воде Војводине" у консолидовани рачун трезора. Будуће функционисање овог предузећа подразумева чисту ситуацију на терену, јасне имовинско-правне односе и јасну регулативу и уговоре између оних који изводе радове и оних који те радове плаћају.
Скупштина је усвојила закључке које је предложила Влада Војводине у којима наведено да део средстава за докапитализовање ЈВП „ Воде Војводине" намењених за докапилисање друштвених водопривредних предузећа буду обезбеђена у буџету АП Војводине и задужила Владу да у сарадњи са ЈВП „ Воде Војводине" предузме неопходне мере да се спроведе реорганизовање обављања водопривредне делатности на територији АП Војводине.
Председница Одбора за образовање, науку, културу, омладину и спорт, Светлана Лукић подсетила је да је наша земља прихватила систем образовања какав се примењује у Европи, и то још 2005. године, када је донет Закон о високом образовању. Она је навела да су Законом прихваћени сви они садржаји који су сматрани позитивним у академском простору високог образовања у Европи и то је, у том тренутку, била храбра и позитивна промена у нашем систему високог образовања. Нажалост, у примени Закона, било је доста потешкоћа, доста проблема, и то, како је Лукић рекла, и објективних и субјективних. Због тога је од тада овај закон доживео већ четири измене и допуне. Упркос тим изменама и допунама, појављују се потешкоће и проблеми у вези са непоштовањем појединих законских одредби. Светлана Лукић је рекла да оваква непоштовања могу бити краткорочно корисна, а за студенте чак то могу бити популарне мере. Међутим, дугорочно је то веома опасно. Стога треба учинити све да би се било каква омашка тог типа избегла и таква пракса прекинула.
Након регулисања уписа у такозваном прелазном режиму за ову и следећу школску годину, на основу садашњих законских одредби, долази до одлагања услова од 60 СПБ бодова, и то на период од две године. За ову годину остављено је 48, а за наредну – 50.. Тек кроз две године биће досегнут ниво од 60 бодова, како је то дефинисано законом у Европи. Независно од тога да ли је овим решењем учињена суштинска услуга садашњој генерацији или је само учињено нешто што им тренутно одлаже проблеме, појавиле су се две омашке. Једна се манифестује у чињеници да се поједине групације, што се нарочито односи на студенте на вишим годинама – доводе у неравноправан положај. Реч је о томе да се њихов интегрални успех на претходним годинама, који је могао бити сјајан, због мањих пропуста у претходном семестру, доведе у питање наставак читавог њиховог студирања на буџету у овој школској години. Груба анализа, спроведена само на Универзитету у Новом Саду показује да се ради о броју од 984 младих људи. Када би се радила анализа на нивоу универзитета у читавој Србији, радило би се о више хиљада студената. Други проблем који је донела нова одредба односи се на то да је немали број факултета уписао студенте са кумулативним бројем стечених кредита у претходним годинама студија и тиме омогућила да ови студенти наставе студирање, али проблем се јавља у случају да би инспекцијска служба, која би изашла на терен, довела у питање статус таквих студената. Државни органи, који ово обезбеђују, морали би да реагују и то је заиста проблем у нашој земљи. Одбор за образовање је констатовао чињенице и упутио надлежном Министарству Републике Србије иницијативу да нађе ефикасан и брз начин да реши овај проблем, да омогући сваком студенту који ће положити испит и који се уписује на факултет да његов упис буде регуларан, као и да његова будућа диплома буде регуларна. Међутим, та иницијатива није наишла ни на какав одзив код надлежног Министарства. С тога, како је Лукић навела, истрајаће се на опредељењу да се доведе у регуларне оквире оно што је високо образовање, не само у Војводини, већ у читавој Србији, а то је да се искористи законска могућност да Скупштина АП Војводине буде иницијатор измене и допуне Закона о високом образовању. Тиме ће бити заштићени и интереси студената, високошколских установа, читаве академске заједнице, а пре свега, читаве наше земље и државних органа.
Светлана Лукић је закључила да Скупштина АП Војводине треба да буде предлагач измена и допуна Закона о високом образовању.Посланици су данас, као четврту тачку дневног реда, усвојили Извештај о пословању Гаранцијаког фонда АП Војводине, за период од јануара до децембра 2011. године.У оквиру пете тачке 8. заседања Скупштине АПВ, посвећеној Извештају покрајинског Фонда за капитална улагања за период 11. новембар 2009. – 31. децембар 2011. године, посланицима покрајинског парламента обратио се председник Владе АП Војводине др Бојан Пајтић.
{флв}22112012_Пајтиц{/флв}
– Фонд за капитална улагања је у условима кризе имао неизмерно важну улогу за АП Војводину. Неколико података ћу нагласити, оне за које сматрам да су илустративни за ову тезу. Преко двадесет хиљада људи ради у преко тридесет грана које су покренуте средствима Фонда. У протеклих неколико година око 48 милијарди динара усмерено је у препород пољопривреде, привреде, запошљавање, здравство, инфраструктуру, у оне пројекте који су од егзистенцијалне важности за грађане Војводине. У протекле три године изграђено је и реконструисано шест мостова, 53 водоводне и канализацијске мреже, 31 здравствена установа од којих су неке од највећег значаја као нова Дечија болница, Ургентни центар Клиничког центра Војводине и 51 образовна институција, од забавишта па до студентских домова и универзитета. Ово је Фонд чија је основна сврха запошљавање људи, чија је основна сврха задовољавање потреба и права грађана Војводине на развој. У годинама кризе тешко је говорити о развоју али Фонд за развој је неизмерно допринео очувању грађевинске оперативе и свих оних делатности које су на њу ослоњени. Важно је знати да је одлучивање у Фонду такво да су сви пројекти предложени од стране локалних самоуправа. Дакле у одлучивању је постојала потпуна децентрализација у раду а тако ће бити и у будуће, независно од тога ко је које политичке припадности или које политичке странке се налазе у власти у некој општини. До сада је то био случај, а такав наш приступ и принцип, ће остати и надаље. Наравно Фонд ће и убудуће бити обележен тиме у којој мери ће АПВ успети да реализује она средства која су јој загарантована највишим правним актом земље. То је ових дана предмет великих расправа и у парламенту Србије а ми као представници Војводине, посланици Скупштине, не само као њена Влада, имамо обавезу да се заложимо за реализацију тих уставних гаранција. Устав може да буде некоме симпатичан или не, неко може да буде уверен у његову исправност или не, али у питању је највиши акт земље и не може само она његове одредба везана за Војводину бити релативизована и не примењива, а да све друге одредбе остану неспорне. То је оно у шта верујемо а покрајински секретар за финансије ће вам рећи тачне бројке које се односе на реализацију пројеката. Радом Фонда за капитална улагања у овом периоду остварено је 1,5 хиљада пројеката. Колико је то значајно за локалне заједнице, колико је било учешће у доношењу одлука стручњака, људи са факултета, кроз стручна тела и комисије. Ово је установа која је грађена на бази знања, ово је установа базирана на компетентности, која је показала да итекако уме да организује не само оне пројекте који су од значаја за привреду него и оних који су значајни за побољшавање квалитета њиховог живота, друштвени стандард грађана, њихово образовање. Готово да нема насељеног места које није доживело реализацију неког од пројеката Фонда. И зато, морам то да кажем, не можемо капиталним инвестицијама звати само мостове, јер Дом здравља у Куцури кој смо јуче отворили јесте итекако важно и значајно улагање пошто га тамошњи грађани доживљавају као такво. Сада ће и они моћи да се лече у складу са највишим европским стандардима, а не у разрушеном, сасвим неусловном објекту који двадесет година није имао употребну дозволу. За грађане и у малим срединама дом здравља јесте капитално улагање, нова канализациона и водоводна мрежа јесте капитално улагање. То је оно што нас је водило и што ће нас водити и у будуће. Приоритет ће и даље бити индустријске и радне зоне, стварање савремене инфраструктуре и све оно што доводи нове инвеститоре. То јесте приоритет, али не смемо заборавити ни наше младе, ни оне болесне, нити све оне средине које су стицајем историјских околности остале без улагања и без неопходне инфраструктуре, и дуги низ година – јер не траје код нас криза пар година него две деценије, биле неоправдано запостављене. Зато вас молим да подржите овај Извештај и да подржите рад Фонда – рекао је председник покрајинске Владе.
{флв}22112012_Радоман{/флв}
Извештај о раду Фонда за капитална улагања образложио је и покрајински секретар за финансије, Зоран Радоман. У свом излагању Зоран Радоман је детаљније образложио пројекте Фонда.На крају расправе о овој тачки дневног реда, посланицима се обратио и в.д. директора Фонда за капитална улагања АП Војводине Небојша Маленковић.

Скупштина АПВ усвојила је све тачке дневног реда 8. седнице а након ње одржана је и нова, 9. седница покрајинског парламента.