Нови Сад, 24. марта – У Скупштини АП Војводине одржана је данас Друга међународна конференција „Реституција имовине црквама и верским заједницама у Републици Србији". Конференцију је организовао Покрајински секретаријат за прописе, управу и националне мањине, Дирекција за реституцију Републике Србије и Невладина организација "Хришћански интелектуални круг".
Учесници на овом скупу, који је отворио председник Скупштине АП Војводине Шандор Егереши, били су експерти из земаља у окружењу, највиши црквени великодостојници традиционалних цркава и верских заједница у Републици Србији, представници републичких и покрајинских органа  представници ОСЦЕ  и невладиног сектора.Председник Скупштине АП Војводине Шандор Егереши нагласивши да је бављење реституцијом имовине црквама и верским заједницама тема од посебног значаја и да је  усвајање Закона о повраћају имовине црквама и верским заједницама део укупних настојања да се наша легислатива усклади са  корпусом правних традиција Европске уније.
Председник Егереши  је овом приликом  истакао:- Усвајање и имплементација Закона о повраћају имовине црквама и верским заједницама је важан сегмент укупних процеса политичке и економске консолидације које Србија пролази од 2000. године.
Повраћај имовине црквама и верским заједницама, је сложен задатак који се остварује на политичком, економском и административном нивоу.
Реституцијом се омогућава поштовање три принципа односа државе и цркве – принцип секуларне државе, аутономност цркава и добра сарадња са верским заједницама у многим сферама.
Сарадњи са традиционалним црквама и верским заједницама, се у  АП  Војводини – вишенационалној, мулти-језичној и мулти-конфесионалној заједници,  придаје посебна пажња.
Вишенационална, вишејезична и мултиконфесионална Војводина опстаје захваљујући јачању политика мултикултурализма и интеркултуралног дијалога, које не значе ништа друго до поштовање неотудјивих људских и мањинских права: право на слободно изражавање верских уверења је једно од темељних људских права и слобода.
Посебно значајним сматрам да се у оквиру дефинисаних надлежности, АП Војводина остварује сарадњу са црквама и другим верским заједницама и помаже њихове делатности, које врше у јавном интересу.
Када кажем Војводина, мислим на неговање културе и политика солидарности и дијалога. Политике помирења, толеранције и сарадње, дијалога и солидарности јесу кључне теме наших свакодневних активности.Програми толеранције које реализују Извршно Веће и Скупштина АП Војводине укључују и културу поштовања различитих религија. Све до сада реализоване, као и планиране активности имају за циљ унапредјење интеркултуралног дијалога и толеранције.
Европска перспектива наше политичке стратегије је препознатљива константа. Константа су помоћ и подршка свих покрајинских органа и институција, и посебно морам нагласити правну и стручну помоћ коју  Покрајински секретаријат за прописе, управу и националне мањине, пружа представницима цркава и верских заједница у процесима реституције имовине.
Скупштина, највише представничко тело АП Војводине, сматра реституцију црквене имовине важном темом, измедју осталог и на темељу чињенице да се највећи број одузетих конфесионалних поседа налази на територији Војводине, скоро двоструко више него у осталом делу Републике Србије.
Не смемо заборавити, да власничка структура и алокација одузетог земљишта у Републици Србије показује да је у АП Војводини одузето 10 пута више земљишта него у остатку Републике Србије, што значи да се већина земљишних површина које би у поступку реституције требало вратити ранијим власницима налази на територији АП Војводине.
Србија има данас око 80.000 тзв. бивших власника који потражују своју имовину, што свеукупно чини близу пола милиона људи. Од тога, из реда цркава и верских заједница има око 3.000 потенцијалних потражилаца одузете имовине".
Према речима председника Егерешија  да би циклус денационализације био потпун, неопходно је учинити све да се заокружи процес реституције, и пронадју одговарајући модели обештећења. Обештећење се може разумети како кроз димензију објективне, тако и димензију субјективне накнаде. Он је рекао да не смемо заборавити да заокружени процес обештећења обухвата и све друге бивше власнике.Општу денационализацију очекују власници национализованих приватних привредних предузећа, банака и установа, власници експроприсаних великих пољопривредних и шумских поседа, световне задужбине и фондови, власници национализованог градјевинског земљишта, власници национализованих зграда и станова.
Главнина реституције пољопривредног земљишта – 94%,  требало би да се реализује у Војводини.
Председник Егереши изнео је на крају уверење да ћемо пронаћи заједничко решење на опште добро и заједничку корист, те да смо сви у временима кризе вођени следећим начелима: одговорношћу према свом позиву, толеранцијом и поштовањем, те  солидарношћу према свим члановима наше заједнице.
Драган Новаковић, помоћник министра вера Републике Србије истакао је овом прилико да ће Министарство дати пуну подршку законској легислативи у области повраћаја имовине црквама и верским заједницама, што је и један од услова за наш улазак у Европску унију.Он је рекао да се налазимо у периоду активне примене и да је оцењено да су законска решења довољно флексибилна и да омогућавају свим заинтересованим странама да у сарадњи и уз договор постигну најприхватљивија решења. Представници међународних организација које прате верска права изнеле су похвале чињеници да је Закон о реституцији црквене имовине донет у Србији и да се примењује и недвосмислено указују да се ради о важном прилогу хармонизације наших прописа са стандардима Европске уније, рекао је Новаковић.
У свом опсежном излагању Владимир Тодоровић, директор Дирекције за реституцију имовине Републике Србије  објаснио и све основе одузимања имовине почев од 1946. па све до 1958. године, као и имплементацију Закона о реституцији црквене имовине која у Србији започела и траје, указујући на проблеме који су неминовни. У завршници излагања он је имплементацију Закона о реституцији црквене имовине у Србији назвао пионирским послом, који до сада није спровођен код нас.  Посао враћања конфесионалне имовине је започео, али како се односи  само на једну категорију субјеката којима је одузета имовина, он ће остати непотпун и са сенком на равноправности осталих бивших власника, физичких и правних лица, уколико убрзо не уследи и тзв. општа денацинализација која би и осталим субјектима такође дала право на реституцију и обештећење.