Нови Сад, 8. април – У Скупштини АП Војводине одржана је данас јавна дебата под називом „Етничке заједнице између законске потврде и животне невидљивости". Организатори скупа су Балканска истраживачка мрежа у Србији – БИРН и Независно друштво новинара Војводине – НДНВ.

Учесници ове јавне дебате, представници националних савета, државних институција, међународних институција, стручњаци, новинари и НГО активисти, изнели су своје виђење тренутног стања и могућности да се положај мањинских заједница додатно унапреди. Разматрана су питања положаја мањина, начина на који им држава та права гарантује као и начина на који се гарантована права у пракси остварују.
Учеснике дебате најпре је поздравила Драгана Жарковић Обрадовић, директорка Балканске истраживачке мреже, а потом су се испред домаћина, учесницима обратиле уводним излегањем потпредседница Скупштине АП Војводине Маја Седларевић и потпредседница Владе Војводине Ана Томанова Макнова.
У данашњој дебати узели су учешће и Ненад чурђевић, директор Управе за људска и мањинска права у Министарству за људска и мањинска права, државну управу и локалну самоуправу, Андор Дели, покрајински секретар за образовање, управу и националне заједнице Анико Мушкиња Хајнрих, покрајинска омбудсманка, проф. др Горан Башић, заменик заштитника грађана за права националних мањина,Милован Батак, повереник за равноправност Републике Србије и Павел Домоњи, Хелсиншки одбор за људска права у Србији.
Заједничко мишљење учесника ове дебате било је да Војводина представља успешан модел за остатак наше земље у погледу унапређивања положаја и права мањинских заједница.
Потпредседница Скупштине АП Војводине Маја Седларевић је мишљења да још увек није у довољној мери изграђен квалитетан дијалог између мањинских група и државних институција, те самим тим нису ни довољно препознати проблеми са којима се мањине сусрећу.
Потпредседница Ана Томанова Маканова казала је да људска и мањинска права представљају приоритет, јер државе нису само територије већ људи и у свом обраћању нагласила:
„Област људских и мањинских права је значајна не само у склопу нашег пута ка евроинтеграцијама, већ то мора бити наша свакодневна брига. Ми смо створили објективне услове за културну аутономију националних мањина, регулисали то законским прописима и заокружили институционалним оквиром, механизмима заштите преко омбудсмана на покрајинском и републичком нивоу, међутим ваља изградити свакодневне односе на свим нивоима власти, ускладити законске прописе и преточити то у праксу. Тако ћемо створити објективне услове за поштовање различитости и остваривање пуне равноправности грађана са свим оним правима загарантованим Уставом и законом".
Ненад чурђевић, директор Управе за људска и мањинска права у Министарству за људска и мањинска права, државну управу и локалну самоуправу навео је да се у Војводини права националних мањина остварују у веома високој мери и да нажалост остатак Србије то не прати на исти начин, тако да постоји пуно разлога и простора за унапређивање колективних права и оних права која се односе на културну аутономију. Он је посебно апострофирао проблеме Рома, који се осим са проблемима мањинских права суочавају и са проблемом структурног сиромаштва. Политика мултикултуралности у Србији може бити унапређена на више начина, али се не може рећи да она није добро постављена. Постоји више модела, више концепта, а чурђевић је става да наша земља треба да изабере оно што ће нашу политику у овој области учинити ефикаснијом и што је у најбољем интересу за нашу земљу.
Андор Дели, покрајински секретар за образовање, управу и националне заједнице истакао је да не постоји генерална оцена јер су различите ситуације код различитих националних заједница. Постоје оне које већ имају одређену традицију и стаж у бивствовању, али и оне које су новије и тек граде потребне услове. Када је реч о војвођанском моделу у овој области и оном што га чини најприхватљивијим за друге у окружењу, Дели је изнео да је реч о дубокој традицији и дугом и стрпљивом грађењу оваквог поретка у чијој основи је толеранција.
Покрајинска омудсманка Анико Мушкиња Хајнрих је става да ми имамо јединствен модел људских и мањинских права за целу Србију, а да се у Војводини више користи и правни и институционални оквир.У свакодневном послу који обавља, Покрајински омбудсман је навела да се највише сусреће са кршењем и непоштовањем колективних права припадника националних мањина, управо права која су Уставом и законом загарантована, а то су права у области образовања, информисања, културе и службене употребе језика и писма.
Горан Башић, заменик заштитника грађана за права националних мањина навео је да је разлика између Војводине и Србије у погледу примене људских и мањинских права у томе што се покрајинске власти према овом питању односе одговорније, односно што их примењују и што се развијају капацитете и механизме за њихову примену.
Учесници данашње јавне дебате о положају етничких заједница мишљења су да управо оваква окупљања доприносе да се заједнички дође до најбољих решења у области људских и мањинских права и њиховој непосредној примени.