Нови Сад, 17. октобар – Поводом 17. октобра, Међународногдана борбе против сиромаштва,  Фонд заразвој непрофитног сектора АПВ и Центар за савремену едукацију из Новог Садаорганизовали су јавну расправу: "Могу и хоћу – против сиромаштва".  На скупу су говорили Ана Сегедински, в.д.директора Фонда и доц. др Душан Маринковић председник Управног одбора Фонда. Истакнуто је да је општи циљ скупаиспитивање односа медија, система вредности и борбе против сиромаштва, као иразвој свести о значају подизања система вредности за смањење сиромаштва, оулози медија у развоју вредности, изналажењу конкретних активности за развојвредности у медијима и успостављање дијалога између експерата и представникамедија.
Сиромаштво није само економски, већ исоцијални и културолошки проблем. Занимљиво је да искуство највећих светскихдонатора – Европске уније, показује да прост прилив средстава није ефикасанначин у борби против сиромаштва. Појашњено је и да су одређени  предуслови битни за успех у борби противсиромаштва, као што су уважавање посебности друштва, решавање пратећихсоцио-културних проблема, али и потребе да друштво изналази сопствене снаге имотивацију. Отварајући данашњи скуп Ана Сегедински јеподсетила на Националну стратегију за смањење сиромаштва, која је у Србијиусвојена 16. октобра 2003. године. Она је објаснила да Стратегија  мора да се бави сузбијањем, а не самопоследицама сиромаштва, те да  мора битидефинисана као саставни део стратегије друштвеног развоја, чији је дугорочнициљ изградња успешног, али праведног друштва, у коме ће владати солидарност иједнакост шанси. У дефинисању појма сиромаштва Ана Сегедински је навела да јето вишедимензионалан феномен, који поред недовољних прихода за задовољењеживотних потреба, подразумева и немогућност запошљавања, неодговарајуће стамбенеуслове и неадекватан приступ социјалној заштити, здравственим, образовним икомуналним услугама.
  Доц. др Душан Маринковић је истакао да јепроблем сиромаштва системске и колективне природе, а не проблем појединачнихживотних неуспеха. Да би се сиромаштво ублажило и смањило, превасходна је потребнода етика личних одговорности буде преточена у етику институционалнеодговорности.
  Истраживач Института за европске студије дрМиша чурковић истакао је да је слобода избора, како за друштво и земљу, тако иза појединца, код нас далеко мања него раније. Потребно је друштво прилагодитиновом добу, без затварања и изолације. Позиција наших медија према овомпроблему, према др чурковићу, остала је у оквирима опште политизације, па се уписаним медијима стално инсистира да смо сиромашно друштво, и да се бављење сиромаштвомсводи на бављење расподелом у друштву, а не стварањем нове вредности имотивисању људи да раде. Он је говорио и о огромној улози локалних медија,који се не баве проблемима локалних заједница, што је њихова основна улога,него се баве вестима са националног нивоа. Такође је истакао и огроман значајбављењем младим људима, којима је лакше приближити нове вредности као што суконтинуитет, стрпљивост и истрајност на одређеном радном месту.
  Теоретичар медија Душан Каличанин је такођеистакао одговорност медија када су у питању млади људи, којима је, у системувредности,  потребно понудити методличног примера, који млади најлакше прихватају. Посматрајући  успешне људе у разним областима, схватају даје могуће нешто и постићи, казао је Каличанин.
  Излагање мр Андреја Фајгеља, директораЦентра за савремену едукацију, односило се на теоријски однос сиромаштва ивредности. Он је подсетио да у нашем друштву постоји теза да се рад не исплати,што је један од узрока сиромаштва. Лоше вредновање рада утиче на понашање нарадном месту тако што се не даје максимум у свом послу. Тиме се смањује продуктивност,а то утиче на конкурентност на тржишту и добит предузећа. Он је објаснио да имедији утичу на јавност и доносиоце одлука, а јавност и доносиоци одлука,изабравши радну етику, развијају вредност рада, из чега потиче економскиразвој.