Нови Сад, 31. октобар – Постоји више снажних разлога за доношење посебног закона о спречавању злостављања на раду – рекао је проф. др Предраг Јовановић, један од коаутора са проф. др Сенадом Јашаревићем, иницијативе за израду текста оваквог прописа, у уводу стручне јавне расправе о радној верзији закона о мобингу. По његовим речима неке процене говоре да проценат запослених обухваћених мобингом у Америци износи 25, у ЕУ 15, у земљама у транзицији 30, а у Србији чак 45 процената.  Проф. Јовановић је навео да данас, уместо дијалога, на сцену стижу проблеми суочавања са аутократским менаџментом, што је последица светске глобализације и либерализације. Мобинг има и индиректне социо-економске последице. Код злостављаног лица продуктивност рада је битно смањена, што генерално за консеквенцу има утицај на економски развој друштва. Поред тога, лекари кажу да су 33 здравствена симптома повезана са мобингом. И правни разлози наводе на доношење оваквог закона. У нас је радно и социјално законодавство у великом степену усаглашано са европским правом, али недостају "прописи заштитници" права предвиђених овим законодавством. Стога је припремљена радна везија Нацрта закона о спречавању злостављања на раду, иницирана од стране професора Правног факултета у Новом Саду. Иницијативу је прихватио Покрајински секретаријат за рад, запошљавање и равноправност полова и републичко Министарство за рад и социјалну политику.Јавна расправа организована данас у Новом Саду, по речима покрајинског секретара за рад, запошљавање и равноправност полова Мирослава Васина, има за циљ побољшавање предложеног текста. Представници социјалних партнера позвани су да изнесу своје стручно мишљење – синдикати, послодаваци, покрајински секретаријати, али и представници невладиног сектора, односно организација које се баве правима запослених.Помоћник министра за рад и социјалну политику Радмила Катић Букумирић навела је како је такав закон донет само у осам европских земаља. – То је веома важан закон јер је појава мобинга више изражена у земљама у транзицији, каква је и наша – рекла је помоћни министра за рад и социјалну политику.
Професор др Сенад Јашаревић објаснио је основне појмове из предложеног нацрта. Злостављање, у смислу овог закона, јесте свако активно или пасивно понашање према запосленом или групи запослених код послодавца од стране послодавца, неког од запослених или групе запослених, које се понавља а има за циљ или представља повреду достојанства, угледа, личног и професионалног интегритета, здравља, положаја запосленог и које изазива страх или ствара непријатељско, понижавајуће или увредљиво окружење или доводи до тога да се запослени изолује или наведе да на сопствену иницијативу откаже уговор о раду или раскине радни однос. Нацрт закона прописује и права и обавезе послодавца и запослених у вези са злостављањем, поступак за заштиту од злостављања, мере које су степеноване, судски заштиту, надзор и казнене одредбе.Своје примедбе и предлоге из јавне расправе могу се доставити Покрајинском секретаријату за рад, запошљавање и равноправност полова.