Нови Сад, 4. децембар –  За само шест месеци од како је израђен текст новог Закона о задужбинама и фондацијама, у чијој изради су учествовали стручњаци из невладиног сектора, Министарства културе и Покрајинског секретаријата за културу, он је понуђен стручној и широј јавности на јавну расправу.Тим поводом је Покрајински секретаријат за културу, у Новом Саду, организовао јавну расправу о овом преднацрту,  у којој су учествовали приређивачи преднацрта закона и оснивачи, сарадници и сви који су укључени или заинтересовани за рад постојећих задужбина, фондација и фондова са територије Војводине.Покрајински секретар за културу Милорад Ђурић је на почетку расправе истакао важност доношења новог закона, и рекао да "наше друштво има традицију задужбинарства, а нови закон треба да реши постојећа анахрона решења, посебно она која се односе на правни статус задужбина и фондација. Важно је, такође, што је у изради преднацрта закона "остварено пуно партнерство цивилног сектора и државе" и посебно нагласио "да је улога АП Војводине децидирано утврђена у законским одредбама".- Нови закон даће овлашћења АП Војводини, код уписа задужбина и фондација у регистар и у вршењу надзора над споровђењем закона на територији Војводине, прецизирао је Ђурић.Предложена законска решења образложио је др Драган Голубовић, који је испред Европског центра за непофитно право, учествовао у њиховој изради.Радна група је на почетку рада имала више изазова, од тога да је неуједначена упоредна пракса и да недостају међународни стандарди у погледу задужбина и фондација, па до наслеђеног стања и архаичности постојећег закона, који је, између осталог, поднормиран и са више проблематичних одредаба. Радна група желела је да модернизује статусно-правни оквир, задржи и прецизира водјење регистра задужбина у фондација и обезбеди пуну правну сигурност.Предложени такст разликује два статусно-правна облика: задужбину и фондацију, које могу оснивати и правна и физичка лица. За оснивање задужбине потребна је основна имовина, чији је минималан износ утврђен законом. За оснивање фондације није потребна имовина. Циљеви због којих се оснива задужбина могу бити општекорисни, али и приватни. Међутим, услови за оснивање задужбине која има приватне циљеве строжије су прописани: већи износ минималне основне имовине, не уживају пореске и буџетске повластице, нити могу непосредно да обављају привредну делатност.  С друге стране, фондација се може оснивати само ради остваривања општекорисних, неимовинских циљева. Преднацрт прецизно дефинише шта се сматра општекорисним, а шта приватним циљевима због којих се може основати задужбина или фондација.Голубовић је навео и друге новине које се предлажу, као што је, на пример, могућност да задужбине и фондације оснива држава, аутономна покрајина, град или општина, када наступају као носиоци јавне власти, што ће бити уређено посебним прописом. На тај начин подржава се јавно и приватно партнерство у овој области. Преднацрт уређује и упис у регистар представништава и страних фондација. Тиме се отклања празнина у постојећем закону, која представља препреку за  њихово легално и транспарентно пословање  у Србији.Улога фондација у свету данас је изузетно велика и значајна, у различитим областима. Оне су супериорне у раду, рекао је др Голубовић, почев од фондације Била Гејтса, па до фондације која је оболелима од сиде у Африци помогла више него државе. На крају излагања, пожелео је, као Новосадјанин, да се у овом граду оснује фондација за његов спас од урбанистичког геноцида. Нови закон треба да допринесе оживљавању задужбинарске и филантропске културе у Србији.Маја Матија Ристић из Министарства културе, иначе чланица радне групе за израду новог закона, истакла је да стари закон, донет 1989. године, није дорастао проблемима са којима се задужбине од 1945. године срећу, посебно код девастирања приватне својине. Предраг Благојевић, секретар Министарства културе, изјавио је да Министарство има амбиције да поред закона о култури, догодине буде донет и закон о задужбинама и фондацијама.Рад на изради новог Закона о задужбинама и фондацијама започет је када су Министарство културе и Балкански фонд за локалне иницијативе оформили Комисију и Радну групу, како би се израдио пропис који ће одговорити на савремене потребе овог дела непрофитног сектора и допринети усклађивању домаћих прописа са европским стандардима. Сада је ова област уређена законом из 1989. године, који се заснива на превазиђеном концепту разликовања државне, приватне и друштвене својине. Рад на изради новог закона подржали су Амбасада Велике Британије у Београду, Америчка агенција за међународни развој организација цивилног сектора (УСАИД) и Институт за одрживе заједнице (ИСЦ), као и Фонд за отворено друштво.