У Музеју Војводине одржана је конференција „Дух града у пешачкој зони“ која је окупила бројне стручњаке архитекте, урбанисте, социологе, историчаре и експерте који се баве другим областима у развоју града, његових економских, друштвених и културних садржаја, међу којима су пешачке зоне које најчешће леже у самом срцу градова, веома драгоцене и за грађане и за њихов град.

У присуству потпредседника Владе Војводине и покрајинског секретара за културу и јавно информисање Славише Грујића, конференцију је отворила директор Музеја Војводине Агнеш Озер, и сама аутор књига о Граду Новом Саду и његовој историји.

Влада Војводине и Покрајински секретаријат за културу и информације подржали су пројекат представљања пешачких зона у четири града покрајине: Суботици, Белој Цркви, Панчеву и Петроварадину (као историјској и урбанистичкој целини али и као делу савременог Града Новог сада) кроз упоредну анализу урбанистичких и културних остварења код нас и у европским градовима сличног културног наслеђа. У оквиру пројекта припремљен је и посебан календар за наредну годину са ауторским фотографијама које представљају пешачке зоне у овим градовима.

У нашој покрајини, како је данас речено, налазе се градови са највећом површином пешачких зона, тако да осим Београда који је на првом месту ове листе, на наредних осам позиција су војвођанске средине, на челу са Новим Садом, који је по површини пешачких зона одмах иза престонице.

Један од циљева пројекта је презентовање и унапређивање урбаног војвођанског миљеа кроз представљање постојећих пешачких зона и идеја за њихово унапређивање новим садржајима и формирање нових пешачких зона у градовима попут Петроварадина који представљају изузетну историјску, архитектонску и културну баштину, а до сада нису на задовољавајући начин прилагођени очувању и постављени у службу грађана у складу са савременим урбанистичким и културолошким захтевима.