Нови Сад, 17. јун 2013. – „Културно наслеђе у законодавству Европске уније и сарадња са осталим европским државама" била је тема данашње конференције у Скупштини АП Војводине, која је окупила представнике бројних културних институција, који су искористили прилику да се упознају са формално-правним оквирима Закона о културном наслеђу Европске уније. У име Владе АП Војводине и Покрајинског секретаријата за културу и јавно информисање, учеснике скупа поздравио је ресорни секретар Славиша Грујић. Он је нагласио да је данашње предавање о законодавству Европске уније о културном наслеђу, засновано на Протоколу, који је Покрајински секретаријат за културу и јавно информисање потписао прошле године са италијанском регијом Умбрија, у коме се подразумевају законодавне форме, које обе стране морају да поштују.На основу тог Прокола постављена је изложба „Хуманизам и ренесанса у централним Апенинима – паралеле" у Галерији Матице српске у Новом Саду. По речима секретара Грујића, потписивањем Протокола, показали смо да можемо удовољити задатим критеријумима, чиме су отворена врата за сарадњу у култури са другим земљама чланицама Европске уније. Говорећи о потписаном Протоколу, Славиша Грујић је подсетио да је њиме обухваћена сарадња италијанских партнера са Покрајинским заводом за заштиту споменика културе приликом конзервације и рестаурације културних добара и размена стручњака и сарадника из ових области. Јасно је, истакао је Грујић, да желимо да идемо у сусрет европским регулативама и законима.
Директор Територијалног пакта централних Апенина Илијас Тасијас истакао је добру сарадњу италијанских и српских институција, наглашавајући професионалност у раду и стручан однос институција културе, које су испуниле све што је законом прописано, због чега је Протокол о сарадњи не само потписан, већ се и реализује. Јасно је да култура нема границе, али културно и национално балго имају и зато се сви ми, како чланови ЕУ тако и они који то тек треба да постану, морамо придржавати законских регулатива.
О сарадњи Галерије Матице српске са партнерима из Италије, говорила је Тијана Палковљевић, управница Галерије Матице српске. Она је рекла да је у сваком послу важно имати партнере за сарадњу, подсетивши да су приликом потписивања Протокола о сарадњи са Италијом, иза Галерије Матице српске стали Министарство за културу и информисање, као и Покрајински секретаријат за културу и јавно информисање. Осим подршке, која је важна у реализацији, неопходно је познавати и међународно право о културном наслеђу, националном благу и културној баштини.
Детаљно излагање о културном наслеђу у легислативи Европске уније и сарадњи међу европским државама изнела је проф. Алесандра Ланћоти са Правног факултета Универзитета у Перуђи (Италија). Професорка Ланћоти је објаснила да је „европска заједница 90-их година почела да се интересује за очување историјског и уметничког блага својих држава чланица ради спречавања нелегалне трговине и извоза културних добара, захваљујући иницијативи држава, углавном из Југоисточне Европе, које су изразиле страховање да би стварање заједничког европског тржишта и укидање граница између држава чланица, могло да угрози њихово национално културно наслеђе. Према закону Европске уније, културна добра имају исти статус као било која «роба» зато што имају економску вредност и стога могу слободно да се крећу широм територије ЕУ, на основу принципа слободног кретања који је успостављен споразумима Европске уније. Институције Европске уније су одлучиле да ускладе национално законодавство држава чланица које различито регулишу ограничења када је реч о трговини културним добрима: законодавства јужних европских држава, попут Италије и Грчке, имају строжи приступ у заштити културних добара, док северне европске земље имају много слободнији приступ, тако да у њима постоји велико и релативно слободно међународно тржиште уметничким делима".