Покрајински секретаријат за међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу организовао је панел дискусији на тему „Изазови јавних финансија локалних самоуправа“, на којој су представљени основни резултати пројекта „Евалуација и мониторинг планиране буџетске потрошње на програмској основи за јединице локалне самоуправе са територије АП Војводине за 2015. годину“, који је спровело Удружење финансијских аналитичара Србије (УФАС).
Панел дискусија на којој су учествовали представници надлежних институција и организација, економски аналитичари, медији и представници локалних самоуправа, треба да допринесе подстицању јавне дискусије у области јавних финансија на локалном нивоу и проналажењу одређених решења за изазове са којима се суочавају локалне самоуправе у домену јавних финансија.
Како је овом приликом рекао покрајински секретар Бранислав Бугарски, ресорни секретаријат је 2012. године заузео став да жели да пружи подршку локалним самоуправама да буду бољи услужни сервиси грађана и да заједно са представницима администрације створи окружење које ће дати бољи резултат.
„То значи да је Секретаријат финансирао израду стратегија развоја, јер је то важна полазна основа, а свака локална самоуправа има канцеларију за локални економски развој, као и „Систем 48 сати“. То је нит којом увезујемо локалне самоуправе, системски правимо искораке, а ово је прилика да се размене искуства са другим локалним самоуправама“, рекао је Бугарски.
По његовим речима резултат овог истраживања јасно показује да у локалним самоуправама у Војводини постоје људи који су одговорни и воде рачуна о локалним буџетима и све приче које чујемо да је администрација скупа и велика, то се у овим бројкама не осликава, јер само 16 одсто буџета локалних самоуправа у просеку иде на плате запослених.
Како је истакао Бугарски, потребно је обавити консултације, извући закључке и предложити републичкој Влади у ком смислу даље да делује, јер, по речима секретара Бугарског, није питање ни Београда ни Новог Сада да уређује односе у градовима и општинама у Србији. Потребан је договор да трошкови на зараде у буџету јединица локалних самоуправа не могу да пређу одређене проценте у укупном буџету, јер свако друго дефинисање је кажњавање добрих и награђивање оних који су мање добри.
Како је рекао председник УО Удружења финансијских аналитичара Србије Владимир Павловић, ово истраживање је показало да задуживање локалних самоуправа није алармантно, јер је испод 2 одсто друштвеног бруто производа и да локалне самоуправе генеришу суфицит. Он је рекао да се буџети могу пратити на основу капиталних расхода који износе у просеку 21,8 одсто буџета локалних самоуправа, а удео расхода за плате је 16,6 одсто, док је удео за субвенције 5,6 одсто.
У панел дискусији су учествовали колумниста „Новог Магазина“ Миша Бркић, колумниста недељника „Време“ и „Новог Магазина“ Димитрије Боаров, помоћник генералног секретара за финансије, СКГО Александар Бућић, стручњак за економско и фискално управљање на УСАИД пројекту за боље услове пословања Мајда Седеј и Зорица Митровић испред Српског менаџмент центра.
Економски новинар Миша Бркић је рекао да је утисак да држава троши много на себе, а да трошимо много више него што зарађујемо и то не своје, него туђе новце.
Економски новинар Димитрије Боаров је истакао да је овом анализом показано да локалне самоуправе препознају шта је важно за функционисање и економско оснаживање, па највише улажу у економски развој и путну инфраструктуру и то постављају као циљеве кроз стратегије. Он је оценио да, када се изузме Београд, трошкови локалних самоуправа падају са 15 на 10 одсто буџета.
Стручњак за економско и фискално управљање на УСАИД пројекту за боље услове пословања Мајда Седеј је истакла да је потребно поставити јасне циљеве у програмским буџетима, и мерити ефикасност и ефективност реализованих циљева, као и сврху сваког програма, а потребно је радити и средњорочне анализе, а не само завршне годишње. Негативан утисак анализе по њеним речима је да су драстично смањене инвестиције у локалним самоуправама.
На дискусији је закључено да би трабало издрадити нови закон о финансирању ради праведније расподеле средстава ЈЛС, јер сада је ситуација да неке општине теже да буду неразвијене да би добијале више средстава из републичког буџета. Градоначелници и председници општина требало би да буду менаџери, а не само популисти, јер само кроз изградњу инфраструктуре могу да се привуку инвеститори и да општине и градови тако имају неки бенефит. Како је закључено, у Војводини челници локалних самоуправа имају свест о томе да треба улагати у развој и да Војводина има здравију визију од остатка Србије.
Локалне самоуправе се сусрећу са бројним изазовима у домену јавних финансија, а истраживањем које је спровело Удружење финансијских аналитичара Србије констатовано је да су све локалне самоуправе са територије АП Војводине успешно приказале програмски буџет у првој години имплементације кроз програмску класификацију, док је свега 20 одсто локалних самоуправа у потпуности приказало циљеве који се желе постићи планираном буџетском потрошњом и индикаторе са циљаним вредностима којима ће се мерити успешност остварења циљева програмског буџета у наредном трогодишњем периоду.
Мониторинг и евалуација програмског буџета су процеси који у наредном периоду треба да успоставе локалне самоуправе са циљем сагледавања постигнутих резултата и ефеката, да обезбеде повратну информацију доносиоцима одлука о постигнутим циљевима, како би се повећала ефикасност и ефективност. Изградња капацитета локалних администрација, што је један од главних циљева Покрајинског секретаријата за међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу, нужна је и неопходна за завршетак транзиционог процеса и приступања ЕУ.
Анализа УФАС-а је део активности које спороводи, а које је подржао ресорни секретаријат са циљем пружања подршке јединицама локалних самоуправа у спровођењу реформи јавних администрација, посебно кроз изградњу капацитета јавног сектора и обуке и радионице које је Покрајински секретаријат прошле године организовао за све општине на територији Војводине у припреми и писању програмских буџета, што је постала њихова законска обавеза почев од 1. јануара 2015. године.
