Нови Сад, 11. мај – Чланови Одбора за информисање СкупштинеАП Војводине на челу са председником Ото Бушом,  били су домаћини колегама  Одбора за културу и медије ПарламентаРепублике Мађарске, које је предводио др Пете Иван. На данашњој седнициразматрана су актуелна питања у информисању на мађарском језику у АПВојводини и у Републици Мађарској. Седници су присуствовали  његова екселенција Шандор  Пап, амбасадор Републике Мађарске  у Србији и Ференц Нађ, генерални конзул уСуботици, као и директори и главни и одговорни уредници медија на мађарскомјезику у Војводини. Седници је присуствовао и Шандор Балинт, заменик и помоћникпокрајинског секретара за инфомације.Ото Буш, председник Одбора за информисање Скупштине АП Војводинеупознао је госте са законском  регулативому  области информисања у Војводини, аФеренц Немет, директор и одговорни уредник ЈП « Форум – Издавачка делатност» говориоје о почецима и развоју овог предузећа. Он је нагласио да им средства за  рад обезебеђује дотација Покрајинског секретаријата за образовање и културуи Министарства Републике Мађарске. Ипак, та финансијска подршка није довољназа покривање финансијских трошкова. Рудолф Михок, директор листа « Мађар Со «истакао је шездесетогодишњи јубилеј овог листа, током којег  је било успеха и падова, а посебну пажњу кепосветио  финансирању и уређивачкојконцепцији листа. Такође је говорио и о могућностима штампарије овог предузећа, која жели да се афирмише и укључи нашире тржиште у Србији, јер она  омогућаваегзистенцију 250 запослених. Он је навео да је 20 одсто прихода дотација Извршног већа Војводине, а да истотолико средстава долази од продаје листа на тржишту, што представљаспецифичност међу медијима на мађарском језику у Војводини. Такође је навео дасу у циљу боље тржишне конкурентности  купили и штампарску машину за коју су 50 одстосредстава обезбедили из Мађарске.Карољ Дудаш, одговорни уредник Хет-Напа говорио је о временудеведесетих и проблеме које је овај недељник имао са тадашњим режимом. Навеоје да све то има одраза на садашње стање овог листа, обзиром да се опоравакиде доста споро. Он се захвалио Извршном већу Војводине које са 50 одсто дотираовај лист. Што се електронских медија тиче ситуација је нешто боља истакли судиректори и одговорни уредници ових медија. Заменик директора  Телевизије Војводина Иштван Боџони говорио јео реорганизацији и променама које се дешавају у овој медијској кући, обзиром на нови статус  и улогу јавног сервиса. Он је навео и разликуизмеђу јавног сервиса у Мађарској и код нас, која се огледа у томе што се јавнисервис код нас финансира од претплате.  Програмсе емитује на десет јзика,   тако да је то јединствен пример у Европи, аможда и у свету, казао је Бодџони, што производи и низ техничких проблема.Програмска схема се одвија на начин да се на првом каналу емитује програм  на српском језику, а други канал је за емисијена језицима мањина. Одговорни уредник РТ Војводина ( редакција на мађарском језику ) Агнеш Војводић упознала је госте у којимусловима ради ова редакција. Услови су отежани због тога што ТВ Војводина јошувек ради у неодговарајућој згради. Она је навела да је 1989. године оваредакција произвела 45 хиљада минута програма, а  данас око 32 хиљаде. Редакција на мађарскомјезику, која ове године прославља 40 година од оснивања, припрема дневник намађарском језику, образовно културне емисије, контакт  програме, као емисије из областипољопривреде и  спорта.И Андраш Густон, одговорни уредник Радио  Новог Сада се похвалио 49 годишњицомпостојања и успешног рада ове медијске куће, као и много бољим условима зарад које има у односу на друге медије. Програм емитују на три таласне дужине и то 24 часа на српском и мађарском језику,  док  трећу фреквенцију деле остале мањинскередакције. Њихов проблем је како је навео Густон, што не могу програмом дапокрију целу територију Војводине, али тај проблем решавају тако што потписујууговоре о сарадњи са локалним радио станицама.Председник Одбора за културу и медије Мађарског парламента др ПетеИван истакао је да је посета Војводини и упознавање са информисањем намађарском језику била корисна и изразио уверење да је ово почетак дуготрајне иуспешне сарадње парламентараца  Мађарскеи Војводине.