Данашња 12. седница Покрајинског социјално-економског савета, окупила је своје чланове у пуном саставу, као и госте, како би се успешно спровео предвиђени дневни ред. Седници су присуствовали чланови Покрајинске владе који су и чланови Савета. Потпредседник Покрајинске владе и покрајински секретар за привреду, запошљавање и равноправност полова Мирослав Васин изнео је податке о економском положају Војводине према последњим подацима Завода за статистику Републике Србије, док је председник Привредне коморе Војводине Ратко Филиповић говорио о привредним токовима у Републици и Покрајини за првих девет месеци текуће године, у односу на исти период претходне године.
У оквиру предложеног дневног реда чланови су дискутовали о изменама и допунама Финансијског плана прихода и расхода ПСЕС, и о доношењу Одлуке о додели средстава социјалном партнеру – Унији послодаваца Војводине за развој предузетништва у 2014. години. Напослетку, донет је Правилник о раду Покрајинског социјално-економског савета.
По усвајању записника са претходне, 11. седнице ПСЕС, потпредседник Покрајинске владе и покрајински секретар за привреду, запошљавање и равноправност полова Мирослав Васин, изнео је податке о економском положају АП Војводине према најновијим подацима Завода за статистику Републике Србије, и то у погледу бруто друштвеног производа, разврставања војвођанских локалних самоуправа према степену развијености, пореских дужника на републичком нивоу, финансијских подстицаја регионалног развоја од 2010. до 2014. године, и осталих привредних показатеља.
,,Најприкладнији израз који одражава стање у привреди покрајине је да је она најмање лоша од свих осталих региона. Сегменти анализе коју је сачинио Републички завод за статистику, потврђују чињеницу да је Војводина као регион далеко по свим показатељима изнад свих осталих региона, те је неприродно то што се тај податак негира. По нето заради покрајина је стабилна, али далеко испод Београдског региона, управо због чињенице да је тамо 66 одсто запослених у државном сектору. У погледу података о запослености и незапослености, подаци до којих се долази се користе у различите сврхе, а ту је и питање поузданости, с обзиром да анкетна метода магли слику о стварној ситуацији, а која у овом моменту показује да је незапосленост драстично смањена. Заваравамо се подацима који нису валидни. Није случајно да АПВ је најмање лоша од осталих, управо је то резултат подстицаја малим и средњим предузећима и предузетништву, што је уједно и последица савеснијег понашања привредника из покрајине. Укупан дуг војвођанских пореских дужника износи свега 18 одсто укупног дуга у Србији, док је дуг војвођанских предузетника свега 8,4 одсто од укупног дуга. Такође, анализом свих спољнотрговинских показатеља – увоз, извоз, структура, ниво дефицита и друго – јасно се уочава повољнији положај Војводине у односу на све остале регионе у Србији. Поред тога, од укупних подстицаја реализованих у Србији, на подстицање регионалног развоја, у Војводини усмерено је свега 4,6 одсто укупних средстава подстицаја“, подробно је изнео потпредседник Васин.
По речима председника ПКВ ратка Филиповића економска кретања су веома негативна, али да ипак не постоји само једно виђење и једна истина, односно да постоје разна тумачења података: ,,У први квартал ове године се ушло са суштинском стагнацијом, док је у другом кварталу индекс озбиљних -0,7. У четврти квартал се ушло са неповољнијим трендом, са индексом од – 5,7 у целој Србији. Тренд је врло негативан и даје негативан замах за следећу годину, која би требало да представља прву годину за прве исходе реформи. Ово представља озбиљан пад у погледу индустријске производње у односу на исти период протекле године. Потребно је друштвено одговорно предупредити последице. Сви привредни чиниоци морају дејствовати заједно, а не свако за себе, јер је сваки делић одговоран за целину“, истакао је Филиповић.
Генерално посматрајући, економски односи читаве Србије са иностранством показују бољу слику и позитивне показатеље. Тако је забележен раст извоза Србије и АП Војводине у сваком од квартала. Промет роба на мало је на ниском нивоу, у стагнацији, јер је тражња изузетно ниска. Реалне зараде по запосленом су у благом паду, али чињеница да негативну привреду прати благи раст зарада говори у прилог чињеници да зарада није у привреди већ ван ње. Стопа раста извоза од 15 одсто забележена је за септембар месец. учешће АПВ у извозу је 35 одсто, а у увозу око 30 одсто. Укупна робна размена је у порасту, а забележено је и смањење негативног биланса. Овим се долази до закључка да је извозно оријентисана привреда живља и динамичнија у односу на укупну привреду.
У погледу тржишта, и код извоза и увоза на првом месту је Европска унија, а ту су и земље чланице CEFTA и остале попут Руске Федерације, Заједнице независних држава и друго.
АП Војводина је са остварених 557.000 динара БДП по становнику 3 одсто изнад просека у Републици Србији што је сврстава у развијени регион. Сам податак да се чак 26 локалних самоуправа, од 45, што је 58 одсто, из Војводине налази у категорији развијених, једна у неразвијеним, а у девастираним ниједна, најбоља је потврда да су у покрајини постигнути резултати далеко изнад просека у Србији. Просечан лични доходак је једино мањи у односу на Регион Београд док је у односу на друге регионе знатно већи. Просечна зарада без пореза и доприноса исплаћена у периоду јануар-септембар 2014. године, у односу на просечну зараду без пореза и доприноса исплаћену у истом периоду 2013. године, је номинално већа за 1,7 одсто, а реално је мања за 0,4 одсто. Највеће смањење незапослених лица закључно са септембром месецом у односу на просек претходне године је уочено управо у Региону Војводина од 5,5 одсто, односно за 10.947 лица, према подацима НСЗ. Индустријска производња у Војводини у периоду јануар- септембру 2014. године забележила је раст од 0,9 одсто у односу на исти период 2013. године док је у Србији у истом периоду забележен пад од 5,7одсто.
