Picture of the authorPicture of the author
/ Нови Сад, понедељак, 26.09.2011

Одржана заједничка седница Владе АП Војводине и Управног одбора Привредне коморе Војводине

26092011_Sednica_Vlade_Komora%20ms

Читај ми

Читај ми
AA

Нови Сад, 26. септембар 2011. – "Нама је важно да од привредника чујемо шта је потребно да се предузме, као корак, да би привреда решавала оне изазове са којима се суочава, како због светске економске кризе, тако и због структурних проблема који у њој постоје" – рекао је данас председник Владе АП Војводине др Бојан Пајтић на заједничкој седници Владе АП Војводине и Управног одбора Привредне коморе Војводине. Тема данашњег састанка била је везана за сарадњу Владе АП Војводине и Привредне коморе Војводине по питањима Европских интеграција. Када је о томе реч учесници су разговарали о функционисању и приоритетима рада Канцеларије Војводине у Бриселу и даљој сарадњи Еуро регије ДКМТ (Дунав-Криш-Морис-Тиса).

Тим поводом председник Владе АП Војводине др Бојан Пајтић је рекао:
"Не бих говорио шире о програмима покрајинске владе са којима је већина од вас упозната, а односе се на Фонд за развој АП Војводине, Развојну банку Војводине,Гаранцијски фонд и на друге инструменте, које покрајинска влада поседује. Осврнуо бих се на отварање Канцеларије Војводине у Бриселу и на сарадњу Еуро регије ДКМТ, јер смо ту направили неколико изузетних помака. Помаци су видљиви нарочито у области енергетике, што видимо и последњих неколико дана, јер до сада је та област била некако запуштена из разлитих разлога, како због недовољних формалних оквира, тако и због непостојања финансијских средстава. Претпоставаљам да сте упознати са чињеницом да је представништво Војводине у Бриселу почело да ради. У овом тренутку тамо раде двоје професионалаца, који имају дипломатско искуство и образовање и који су вични оним изазовима,са којима ће у Бриселу да се суоче. Важно ми је да нагласим да знате, да ово представништво неће бити фокусирано само на позицију Покрајине, већ је дефинисано и као нека врста амбасаде наше привреде у средишту Европске уније. Дакле, поред тога што ће наши представници тамо тражити начина да се кроз европске фондове дође до средстава, уочаваће и оно што су пословне шансе за нашу привреду, шта су и ко су потенцијални партнери за наше привреднике, где су потенцијална тржишта и због тога позивам чланове и Управни одбор Привредне коморе да уколико су у могућности дођу 10. октобра на свечано отварање, јер тамо ће бити присутни и европски партнери, биће присутни и представници европских институција, а то је све битно, јер сваки посао, уговор и контакт почиње упознавањем и без тога нема развоја и сарадње. У том смислу можете рачунати на наше представништво у Бриселу и преко Привредне коморе можете да контактирате наше људе тамо. У наредних неколико месеци имамо амбицију да још једна особа тамо оде да ради, како би појачали кадровски и институционални оквир преко којег ћемо деловати. Једна структура наше администарције, ће у оквиру реконструкције, која већ ради, бити задужена само за европске фондове и за проналажење начина да у европским фондовима заузмемо што снажније место. Велики број европских земаља не испуњава оно што су потенцијали у фондовима европским, не користи оно што би могло бити искоришћено, што кроз ИПА пројекте и њима сличне. Ми заједно са Пирвредном комором, са Универзитетом са другим институцијама желимо да искористимо максимум и поред тога што су класични програми, пронађемо начина да сарађујемо са институцијама, као што су Савет европе, Уједнињене нације и друге институције, где је опет присуство у Бриселу олакшавајућа околност, Све у свему, има много простора за привреду, има много простора за учешће у европским фондовима, потребна је зато активност и сарадња.

Друга тема итекако је важна по свим показатељима, што у односу на робну размену, што у односу на генералну сарадњу измеђи три привреде, видите да смо упућени на наше партнере у Румунији и Мађарској. Много је разлога за то, и географских и привредних и саобраћајних и политичких. Ми смо зато интензивирали сарадњу у Еуро регији ДКМТ, а од румунских партнера је потекла још један иницијатива, која треба да се креће у правцу дефинисања већег броја програма и пројеката везаних за не само европска средства што је до сада у протеклих 15 година била интенција, него у односу на оно што су потенцијали и што су извори буџетски три партнера из три државе. Са српске стране имамо Покрајину Војводину, а са румунске и мађарске имамо неколико жупанија. Румуни су у процесу редефинисања њихове територијалне организације, тако да ће вероватно почетком следеће године или крајем ове заживети једна нова регија Банат,која ће обухватити више жупанија и која ће по својим габаритима и потенцијалима одговарати Војводини, а и по величини. Они желе да своје амбиције максимално искористе, где не треба да вас подсећам колико су регије као што је Тимиш биле успешне у привлачењу страних инвестиција и улагања и тако су свеле незапосленост скоро на нулу и то је стварно нешто што нама треба да буде узор.
Овом приликом бих вас молио да сагледате оно што би вама могло да буде интересантно у оквиру сарадње Еуро регије ДКМТ, које иницијативе, који конкретни пројекти, дакле ми се не задовољавамо и немамо намеру да трошимо време на нека општа места, јер регионална сарадња је извор сарадње да се наша привреда развија на један бољи и квалитетнији начин. Ово су две теме, у којима нам је важно да, када је у питању еуро регионална сарадња идемо фронтно, јер у октобру месецу ћемо поново да се нађемо са нашим партнерима из ДКМТ-а, када ћемо можи да предочимо нове идеје и конкретизујемо досадашње".

О међурегионалној сарадњи учесницима скупа говорио је покрајински секретар за међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу др Томислав Стантић, који је изнео податке досадашње сарадње Војводине и европских партнера, као и планове за наредну годину.
Потпредседник Владе АП Војводине и покрајински секретар за привреду истакао је значај сарадње Владе АПВ и Привредне коморе, нагласивши да је то синергија коју треба усмерити ка предприступним фондовима Европске уније.
О стању у енергетици и потенцијалним инвестицијама у њој, нарочито у области обновљивих извора енергије говорио је ресорни секретар Радослав Стриковић, док су се на ту тему укључивали и представници како Привредне коморе Војводине, тако представници Регионалне коморе.
Учесницима, члановима Владе,а посебно председнику Пајтићу речи захвалнсоти упутио је в.д. председник Привредне коморе Војводине Ратко Филиповић.

fixed-img