Нови Сад, 24. септембар –  Покрајински секретаријат за рад, запошљавањеи равноправност полова организовао је одржавање Округлог стола са темом Мобинг- распрострањени вид злостављања и узнемиравања на радном месту. На скупује говорила Јелица Рајачић – Чапаковић, помоћник ресорног секретара, уз учешћепредставника синдиката, представника Уније послодаваца, представника удружењаи стручњака који се баве овим проблемом.Јелица Рајачић – Чапаковић дефинисала је појаммобинга као узнемиравање на радном месту, које се понавља током дужегвременског периода и има понижавајући ефекат на жртву. То је пре свега психолошкитерор и непријатељска и неетичка комуникација једног или више појединаца саколегом или колегиницом, који је због мобинга стављен у беспомоћну ситуацију. Мобингчесто доводи до значајних менталних, психосоматских и социјалних патњи.Чапаковић – Рајачић је, говорећи о искуствима у земљама Европске уније, истаклада је у Шведској ова област законски регулисана још 1993. године доношењемОдредбе о виктимизацији на послу, а у Француској одредбе о мобингу садржане суу радном и кривичном закону. У нашем окружењу једино је у Хрватској у припремидоношење закона о мобингу.На скупу су истакнути видови узнемиравањазапослених мобингом који се огледају у ограничавању комуникације, социјалнихконтаката, напада на личну репутацију, критику квалитета обављених послова,као и нападима на здравље запослених кроз послове, ускраћивање годишњиходмора и низом других тешко уочљивих метода дискриминације и терора надзапосленима. Истраживања су потврдила да су најчешће жртве мобинга«поштењаци» – особе које су уочиле неправилности у раду, млади, тек запосленирадници или старије особе пред пензијом, особе које траже боље услове рада, унапређењеили повећање плате, као и припадници различитих мањинских група.Стручњаци за ову област истакли су да семобинг јавља када предпостављени узнемирава подређеног радника или групуњих, што је вид веритикалног мобинга. Постоји и хоризонтални мобинг, кадаколега  терорише и малтретира колегу когадоживљава као несавладиву стручну и професионалну конкуренцију, што је видхоризонталног мобинга. Мобер је особа мање способна, али моћна, истакнуто је,неспособна за креативност и давање нових идеја, најчешће особа без емоција.Данашњи скуп је показао да је у борби против мобингапотребно укључити не само стручњаке из нормативне сфере, већ да је у разобличавањуи кажњавању мобера потребно ангажовати низ стручњака из психологије,медицине рада, инспекцијских служби. На скупу су презентовани резутати низаистрживања која су спровели представници синдиката и Удружења «Стоп мобинг»из Вршца. Иако је безброј примера ове врсте дискриминације и терора упредузећима и олако приватизованим фирмама. Мобинг се најчешће јавља у банкама,јавним службама и установама, војсци, дакле тамо где год се ради ухијерархијским условима напредовања у служби.Дискусија је показала да је борба са мобингоми моберима сложен и дуготрајан процес, а поготово у нашем друштву, са великим процентомнезапослених и постојањем страха од губљења  посла, што додатно отежава откривање иефикасно кажњавање починилаца. Учесници су поздравили иницијативу Покрајинскогсекретаријата за рад, запошљавање и равноправност полова, прве државнеинституције која се укључила у решавање овог проблема у Србији.Закључено је да се што хитније формира раднагрупа од представника синдиката, Уније послодаваца, професора Правног факултетау Новом Саду, чије знање је нопходнио за израду закона. Истакнута је важностучешћа представника удружења у борби против мобинга, инспекције рада имедицине рада. Договорено је да се на нивоу државе обезбеде средства заувођење телефонског броја за жртве мобинга.