„Покрајинска влада је 2020. године основала Савет за координацију и праћење активности у области економског развоја на територији АП Војводине, који је као једну од кључних тема препознао социјално предузетништво“, истакао је потпредседник Покрајинске владе Бранко Ћурчић и председник Савета на округлом столу „Подстицаји за развој социјалног предузетништва после усвајања Закона о социјалном предузетништву“.
Скуп је организовао Кабинет потпредседника Покрајинске владе у сарадњи са Привредном комором Војводине и Коалицијом за развој солидарне економије из Београда са циљем сагледавања примене Закона о социјалном предузетништву годину дана од његовог доношења, односно примене у нашој покрајини, перспектива, као и размене искустава са Министарством рада, запошљавања, борачка и социјална питања. Једна од кључних тема било је и доношење Програма развоја социјалног предузетништва који је од суштинског значаја јер предвиђа мере за развој ове области.
Потпредседник Ћурчић је навео да је ово добра прилика да се заједнички сагледају проблеми и одреде правци и решења којим би се даље подстицао развој социјалне економије. Он је указао на то да је мисија деловања у области социјалног предузетништва у Покрајини, пре свега, да се емпатија према друштвено осетљивим групама подигне на што виши ниво.
Он је казао да је Закон о социјалном предузетништву, којим су дефинисани услови потребни да би привредни субјект стекао статус социјалног предузећа, донет у фебруару 2022. године, а да је његова пуна примена почела те исте године у новембру. Од тада је, како наводи Ћурчић, регистрација тог статуса омогућена од стране Агенције за привредне регистре за сва правна лица која су већ деловала као социјална предузећа – задруге, удружења грађана и фондације, привредна друштва и предузетници који воде пословне књиге, али и она која тек почињу са радом.
„У оквиру Савета формирана је радна група која ће се бавити искључиво социјалним предузетништвом, а током 2022. године су организоване и обуке за представнике јединица локалне самоуправе о значају социјалног предузетништва. Савет подстиче анализе у области социјалног предузетништва као и сензибилизацију локалних актера на читавој територији АП Војводине“, истакао је Ћурчић наводећи шта је Покрајина предузела да припреми простор за спровођење тог закона и подстакне област социјалног предузетништва, где суштина није једино профит већ подизање свети у тој области и развој предузетника који су социјално снзибилисани.
Он је указао да је у Агенцији за привредне регистре регистровано 16 правних субјеката са статусом социјалног предузетништва – три привредна друштва, једна туристичко- социјална задруга и 12 удружења грађана, од којих се више од половине налазе у Војводини, што говори о резултатима рада које је Покрајина постигла у овој области.Ћурчић је подсетио и на значај конкурса којим је Покрајински секретаријат за привреду и туризам, у сарадњи са кабинетом потпредседника Покрајинске владе и Саветом за координацију и праћење активности у области економског развоја допринео јачању социјалне економије.
Председник Привредне коморе и домаћин скупа Бошко Вучуревић поздравио је учеснике који су се окупили ради што успешније афирмације програма и мера у домену социјалне економије.
„Покрајинска влада дала је велики допринос доношењу Закона о социјалном предузетништву. Привредна комора Војводине пружа сву подршку унапређивању ове области. У Војводини има између 50.000 и 60.000 предузетника и око 35.000 правних лица, што говори у прилог томе да има простора за бављење социјалним предузетништвом. Према нашим сазнањима, у Војводини се већ 500 компанија одлучило на деловање у овој области“, истакао је Вучуревић.
Реч је о једном од ретких закона, како је истакла Дина Ракин из Коалиције за развој солидарне економије из Београда, који предвиђа међусекторску сарадњу и који је донесен у сарадњи цивилног и јавног сектора.
„Ми на овај начин настављамо ту добру праксу да заједничком сарадњом покушамо да регулишемо сектор социјалног предузетништва“, рекла је Дина Ракин.
Сања Гаврановић, из Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, нагласила је да је закон донет, али не и подзаконска акта, без којих га је тешко применити.
„Програм развоја социјалног предузетништва, нажалост, није донет, али је протекле недеље покренута иницијатива и обезбеђена су средства за наставак његове израде. То је стратешки документ који треба да се уради у складу са Законом о планском систему, и доноси се на период од пет година. Њиме се утврђују смернице развоја социјалног предузетништва у Републици Србији, што је његова суштина. Програм развоја, такође, мора имати акциони план за две године који представља стратегију у области социјалног предузетништва“, рекла је Гаврановићева и објаснила да је предлагач овог закона ресорно министарство, али да је социјално предузетништво међусекторска област и спада у надлежност више министарстава. Управо Савет за социјално предузетништво треба да иницира доношење подзаконских аката и Програма у овој области, чији је предлагач ресорно министарство.
Она је на крају истакла да је предвиђено да се Програм развоја са пратећим Акционим планом уради до априла 2024. године. То је битно и због средстава за ове намене која су по први пут опредељена за ову област у републичком буџету, како би након усвајања ових докумената у Влади Србије могла бити додељена до прописаног рока.
Округлом столу присуствовали су и представници социјалних предузећа из Војводине, јединица локалне самоуправе, Савета за социјално предузетништво, Града Новог Сада и цивилног друштва.
