Нови Сад,  31. март –  Социјално предузетништво и социјалне задруге су нови правни институти који до сада код нас нису јасно дефинисани, за разлику од многих европских земаља где дају изванредне резултате. Овакви скупови доприносе разумевању тих појмова и усвајању нових знања и искустава и представљају прву фазу да би се нешто применило у пракси – рекао је покрајински секретар за рад, запошљавање и равноправност полова Мирослав Васин, обраћајући се учесницима округлог стола са називом ”Социјалне задруге – корак ближе социјалном предузетништву у Србији”, који су организовали Група 484 у сарадњи са Комисијом за родну равноправност Града Београда, а уз подршку амбасаде Канаде у Србији. На округлом столу презентован је нацрт Закона о задругама, са посебним акцентом на концепт социјалних задруга, а било је разговора и о раду и искуствима социјалних предузећа.Социјално предузетништво се, као вид алтернативне економије, све више популаризује у свету, а полако и код нас. Тренутно, социјална предузећа на нивоу Европске уније чине скоро 10% укупног броја предузећа и упошљавају 6% укупног броја запослених у ЕУ – подаци су које је изнео Владимир Петронијевић из Групе 484. Социјално предузетништво представља шансу за запошљавање великог броја људи, који иначе нису конкурентни на тржишту рада.  Побијајући критике које се упућују држави што води активну политику запошљавања, Мирослав Васин је подржао социјално предузетнуштво: – Људи у стању социјалне потребе треба да добију самопоуздање да их држава не третира само као социјалне случајеве, већ да је реч о људима који имају капацитете да се укључе у друштво, да су, са својим потенцијалима које треба искористити,  потребни друштву.Васин је нагласио да је за постизање резултата у многим животним областима, које се односе на положај и егзистенцију људи, па тако и у овом домену, веома важна плодотворна сарадња са невладиним сектором, без чијег учешће Влада Војводине не би могла да спроведе низ успешних акција које се односе на најосетљивије групе, као што су, на пример припадници ромске националне заједнице, деца са посебним потребама, избегла и прогнана лица и друге.Социјално предузетништво је постало предмет великог интересовања када је реч о друштвеном, па и економском развоју земље. Поред тога, чуло се на округлом столу, иако инклузивна економија није у првом плану процеса укључивања Србије у ЕУ, она ће у том процесу свакако имати своје место. Правни систем Србије не препознаје на адекватан начин концепт социјалног предузетништва и не постоји правни пропис који на свеобухватан начин уређује ову област.  Сада се појам социјалних задруга нашао у нацрту Закона о задругама и тиме је начињен значајан корак у овој области. Према доступним подацима, око 100 регистрованих фирми у Србији има неке карактеристике социјалног предузетништва. Оне се појављују као различита правна лица, а очигледно је да се довијају на много начина када усклађују своју реалност са правним нормама. Задруга је једна могућа и пожељна форма.Представници организатора данас су изнели тврдњу да Војводина, у складу са својом досадашњом традицијом и праксом, има посебну  сензитивност за ову област и изнели процене да ће се у Војводини због тога много постићи у пракси социјалног предузетништва, па ће тако постати пример који ће повући и целу Србију.