Нови Сад, 20. новембар – Обележавајући Међународни дан детета и двадесетогодишњицу потписивања Конвенције УН о правима детета, у Скупштини АП Војводине у организацији Покрајинског фонда за развој непрофитног сектора, одржан је Округли сто о теми „Образовање за све – право или привилегија ?!" са циљем да доносиоце одлука,  представнике институција и читаву јавност, подсети да је друштво у обавези да створи неопходне услове како би сви могли да остваре право на образовање. У Конвенцији УН, Уставу Републике Србије и републичком Закону о основном систему образовања и васпитања стоји да свако дете има право на образовање, те да држава обезбеђује обавезно и бесплатно основно образовање за све.
Директорка Фонда Ана Сегедински је подсетила да је Конвенција о правима детета потписна 1989. године, након чега је донето више декларација и међународних докумената, али су деца и даље жртве разних облика насиља, оружаних сукоба, трговине белим робљем, и експлоатације разних облика. Фонд за непрофитни сектор организовао је овај скуп као подршку удружењима грађана који реализују пројекте и баве се правима деце, нарочито правом на образовање, попут Друштва „Панонија" и Фестивал еколошког позоришта за децу и младе из Новог Сада, Друштва учитеља Новог Сада, Удружења ромских студената. На скупу је истакнуто да су образовање и васпитање усмерени  ка  свеобухватном развоју личности и остваривању њених основних људских права и темељних слобода. Школа,  као институција образовања, у преносном смислу држава  у образовном систему и њеним обавезама, дужна је да процес образовања спроводи на принципима разумевања, толерантности, једнакости, доступности, ефикасности и поштовања међу актерима, без обзира на расну, националну, полну, верску, културолошку или било коју другу различитост. Ово је важно зато што је за очекивати да ће деца, која су процес образовања завршила по овим критеријумима, постати одговорни и активни грађани у друштву.
Учесници су се сложили, да када се говори о образовању као праву или привилегији, треба указати на потребу постојања инклузивног друштва, које, као социјална категорија означава равноправно укључивање сваког појединца у друштво. Србија је далеко од инклузивног друштва што показују и подаци да 85 посто деце са различитим облицима сметњи у развоју далеко од образовног процеса, а 60 процената ромске деце је и даље изван такозваног нормалног школовања, јер су смештени у специјалне школе. Такође се укључивање маргинализованих група у друштво и даље доживљава као уступак. Истакнуто је да је важно – не лечити другачије и другост, већ покушати излечити друштво. Према речима Данице Стефановић, из Друштва „Панонија", важно је да образовање буде право а не привилегија, због тога што на тај начин држава и њене институције, које сарађују са сиромашнима, морају квалитетније креирати моделе и механизме, којима ће се тај зачарани круг сиромаштва прекинути, како те групе излаз из сиромаштва не би тражиле у криминалу, проституцији, прошњи или нечем сличном. Такође је истакла да је образовање кичма сваког друштвеног система, јер су данашња деца и ученици будући носиоци друштвеног развоја. – Стога, како их обучимо за ту будућност, такву ћемо будућност и имати – закључила је Стефановић.