Бела Црква/Нови Сад, 4. јуни – У Војводини се просечно годишње продукује преко 600 хиљада тона отпада, што у процентима, по становнику, износи од 0,8 до 1 килограм отпада дневно. Организованим сакупљањем обухваћено је око 60 процената отпада, углавном у градским центрима, док проблем одношења смећа и управљањем отпадом постоји у селима и мањим срединама – истакнуто је данас, на округлом столу о правилном управљању отпадом, одржаном у Белој Цркви. Округли сто је део пројекта "За чистију и зеленију Војводину", а организовали су га Покрајински секретаријат за заштиту животне средине одрживи развој и општина Бела Црква. Покрајински секретаријат за заштиту животне средине и одрживи развој је акцију "За чистију и зеленију Војводину" покренуо 2002. године, у сарадњи са АДФ-ом, са циљем да се изврши санација дивљих депонија, и то уз шире учешће грађана. Један од важних циљева ове акције је и рад на подизању нивоа свести о важности овог проблема и неопходности система контролисаног одлагања отпада на предвиђеним локалитетима.
Покрајински секретар за заштиту животне средине и одрживи развој др Слободан Пузовић истакао је да овај округли сто веома значајан, јер доприноси освешћивању и упознавању грађана, пре свега младих, са значајем заштите животне средине. Пузовић је посебно указао на потребу пошумљавања Војводине, јер према његовим речима, у нашој покрајини је пошумљено свега 6 одсто површине, док европски просек износи 14 процената. У местима попут Беле Цркве, као и у свим срединама где дува јак ветар, зелени засади имају и додатну, вредност. Пузовић је додао да у области заштите животне средине Секретаријат путем конкурса помаже невладиним организацијама, јер је у очувању и заштити животне средине веома значајна улога цивилног сектора који реализује пројекте од значаја за локалне средине.
Према речима помоћника покрајинског секретара Наде Лазић, која је дала пресек стања у управљању отпадом у Војводини, ово је један од највећих проблема у заштити животне средине у нашој покрајини. Проблеми настају због сталног пораста количне отпада и непоузданих података о његовој врсти и токовима, и због недовољно организованог сакупљања и збрињавања, као и растућег броја дивљих депонија. Велики проблем је и ниски степен коришћења материјалних и енергетских потенцијала отпада. Говорећи о одговорности институција у управљању отпадом Нада Лазић је истакла да су ове надлежности подељене на нивое, од републичког до локалног. – Пре месец дана усвојен је нови Закон о управљању отпадом у којем је приоритет дат изради планских докумената, чијом ће се реализациијом постићи задати циљеви у успостављању квалитетне праксе у овој области – рекла је Нада Лазић. Она је додала да што се планских докумената дефинисаних законом тиче, пре свега је важна Национална стратегија за управљање отпадом, а потребан је и национални план за појединачне токове отпада, као и регионални и локални планови.
– Национална стратегија управљања отпадом усвојена је 2003. године и сада је у поступку иновирања. Она представља основни документ који обезбеђује услове за рационално управљање отпадом на нивоу државе, промовише интегрисано управљање отпадом од његовог прикупљања, преко складиштења, транспорта до коначне диспозиције. Такође треба још јасније истакнути потребу за развијањем свести јавности у овој области.
Говорећи о депоновању отпада Нада Лазић је нагласила да већина општина у Војводини има своју сопствену депонију, изузев пет општина које депонују отпад на територији друге општине. Ниједна од ових депонија, осим оне у Кикинди, није санитарна и са потпуном опремом. Осим тога капацитети скоро свих депонија су попуњени и не задовољавају предвиђене мере заштите.
– На основу идентификације депонија у Војводини евидентирано је око 600 дивљих депонија, што је у просеку више од 12 по општини, међутим број расутих депонија је далеко већи. У Јужним Банату званично има 11 сметлишта, на која јавно-комуналана предузећа организовано одлажу отпад, али и око 160 дивљих депонија – рекла је Нада Лазић. Она је додала да је Националном стратегијом предвиђено и  формирање регионалних депонија за одлагање отпада. За сада је дефинисано 8 оваквих центара на регионалном нивоу, док пет општина (Кула, Нова Црња, Житиште, Ковин, Бечеј) нису приступиле ниједном регионалном центру.
 На данашњем округлом столу "Правилно управљање отпадом" излагања су била посвећена иностраним искуствима у управљењу отпадом, прикупљању и рециклажи лименки, као и процесу рециклаже органског отпада у домаћинству – кућном компостирању. О сопственим искуствима у управљању отпадом говорила су и два представника војвођанских општина, Вршца и Ковачице.