Нови Сад, 21. април – Данас је у Скупштини АП Војводине одржан округли сто посвећен приватизацији медија и постприватизационим процесима остварен у оквиру реализације пројекта „Медији у Војводини" и у организацији Независног друштва новинара Војводине уз подршку „Фонда за отворено друштво".  Учеснике данашњег округлог стола "Приватизација медија и постприватизациони процеси" представнике медија, новинарских и невладиних организација, поздравила је потпредседнк Извршног већа и покрајински секретар за информације Ана Томанова Маканова. 
  – Приватизација медија  је тема о којој се говори већ дужи временски период,  истакла је Ана Томанова Маканова и навела да се дуго очекује доношење, како нових, тако и дорада постојећих закона, пре свега Закона о радиодифузији. Покрајински секретаријат је о приватизацији медија, као и новинарска удружења, организовао низ расправа на којима су предложени и  модели како би се убрзао процес приватизације, али повратних одговора нема ни из републичког Министарства за културу, ни из Агенције за приватизацију и Радио-дифузне агенције.
   Ана Томанова Маконова је рекла како је процес приватизације покренут без озбиљних припрема, без неопходних критеријума и прецизно разрађених закона. Маканова је такође истакла да се Покрајински секретаријат за информације залаже да медији буду слободни и независни и примерени 21. веку. Због тога је неопходно да буду обезбеђени услови за остваривање професионалних стандарда у сфери медија и, што је најважније, да грађанима Војводине буде обезбеђено информисање на матерњем језику. – То је предуслов да у потпуности буду поштована стечена права припадника националних заједница, загарантована Уставом, Законом о локалној самоуправи и Законом о правима националних заједница – сматра потпредседник Извршног већа Ана Томанова Маканова.
 Председник Независног друштва новинара Војводине Динко Грухоњић је подсетио на чињеницу да је ова тема већ давно требала да постане ствар прошлости. Нажалост и даље имамо прави галиматијас када су питању медијски закони, сматра Грухоњић и као пример наводи колизију Устава, Закона о главном граду и Закона о локалној самоуправи.
– Иако ни по Уставу, ни по Закону о приватизацији и Закону о радиодифузији држава нема право да буде оснивач медија, Закон о главном граду и Закон локалној самоуправи ипак „на мала врата" поново уводе општинску и градску имовину над медијима – рекао је Грухоњић и додао да новинарским удружењима није остало ништа друго него да организују скупове попут овог и да апелују, тражећи да се коначно убрза процес приватизације медија. Према његовом мишљењу за то је потребна стратегија за окончавање процеса приватизације, пошто је у приватизација медија обустављена, под изговором потребе да буду заштићени медији на језицима националних заједница.
Анализу приватизације медија у АП Војводини и пост-приватизационих процеса образложила је Жужана Серенчеш, медијски експерт, наводећи да је питање приватизације медија не само ствар струке, него и ствар од најширег друштвеног интереса. Анализа показује да не постоји комплетна, обједињена, слика онога што је приватизација медија донела, ко су нови власници, колико је досадашњи обухват приватизације допринео њиховој професионализацији и независности. Утицај кризе, недостатка новца и економских околности, су чињенице које додатно отежавају садашњи положај медија. Указано је и на садашњи неравноправан положај медија, јер приватни медији раде на тржишним принципима, а са друге стране постоји одређен број електронских медија, који нису приватизовани, јер је приватизација заустављена, који су и даље под патронатом локалне самоуправе. Читав процес приватизације у сфери медија карактерише стално кашњење, недовољна припремљеност за успешно спровођење овог процеса, истакла је Жужана Серенчеш. Она је додала како држава није омогућила да припадници новинарске професије и њихове редакције, уз помоћ одговарајућих кредита, могу да откупе медије у којима раде, па су бројне медијске куће продаване по многоструко увећаној цени, далеко од сваке реалне вредности.
 Експерт Горан Цетинић навео је податке из извештаја републичке Агенције за приватизацију, према којима у Србији постоји још 58 електронских медија који нису приватизовани. Он је такође оценио да у Србији има много више медија него што је то случај у другим срединама, и понудио податке према којима у Републици Кини на пример, на једну радио станицу долази два милиона људи док је тај однос у Србији један радио на 21 хиљаду становника. Када су ТВ станице у питању тај однос је у Кини 1 према 400 хиљада а у Србији је однос такав да на сваку ТВ станицу долази 60 хиљада људи. Према његовом мишљењу овакав однос умногоме умањује шансу за рентабилно пословање.