Нови Сад, 15. децембар – У Војводини само четири локална медија емитује програм на српском језику. Остали медији у покрајини имају програме на два и више језика у зависности од етничке структуре становништва, као и од тога који језици су у службеној употреби одређени статутом у појединој локалној самоуправи – рекла је данас Ана Томанова Маканова, потпредседница Извршног већа АП Војводине и покрајинска секретарка за информације, на округлом столу под називом „Приватизација медија на језицима националних мањина – деетатизација и(ли) опстанак"!
Округли сто у Скупштини АП Војводини који је имао велики број учесника -представнике покрајинских органа управе, ОЕБС, НУНС, УНС, Фонда за отворено друштво, Новосадске новинарске школе, представника мањинских медија и националних савета и потврђених медијских експерата, одвијао се у организацији Независног друштва новинара Војводине.
Томанова Маканова је истакла да Покрајински секретаријат за информације у овом послу жели да открије које су најважније потребе и проблеми медија у свих 45 војвођанских општина.Приватизација медија није успела јер није била добро припремљена. Медијски закони нису хармонизовани и предстојеће активности биће усмерене ка њиховој убрзаној измени.Производ залагања огледаће се и у наставку подршке чињеници да медији у свом послу буду слободни и независни.Стечена права се морају очувати и заштити јавни интерес грађана уз поштовање мишљења локалних самуправа, истакла је Ана Томанова Маканова. Она је истакла да је овакво виђење проистекло из страживања ресорног секретаријата. Резултати, настали у кореспонденцији са свим војвођанским општинама, показују да највећи број локалних самоуправа медије види у улози јавног сервиса, чак 89 одсто података говори да даљи процес приватизације треба да тече у смеру промене власничке структуре медија по комбинованом методу. Локалне самоуправе показале су интересовањеда буду мањински власници медија, а да други део припадне запосленима, док би трећина била приватизована. На овај начин било би остварено право локалне самоуправе о информисању грађана, и право у погледу информисања грађана на свим језицима националних мањина, док би медијски садржаји би били суфинансирани путем конкурса по систему пројеката.
Потпредседница Скупштине АП Војводине Маја Седларевић је истакла је да Скупштина АП Војводине подржава овака окупљања и то само показује велику жељу да се реше све спорне ситуације чији смо данас сведоци.Војводина треба да негује своје специфичности, а најбољи путеви за то су образовање и јавно информисање. Маја Седларевић је рекла да је предуслов за уређење медијске области код нас пре свега усклађивање закона и изнела уверења да ће оваква окупљања донети повољна решења у пракси.

Медијски консултант Горан Цетинић истакао да је резултат заустављене приватизације безусловна контрола медијских програма од стране постојећих политичких партија.Цетинић сматра да држава још увек не схвата шта јој је дужност.Проблем програма на мањинским језицима не разликује се од проблема у другим државама, сматра Цетинић.Свугда држава обезбеђује финансирање медија на мањинским језицима, а притом не зели да буде власник мањинских медија.Редовно се расписују конкурсе – улога државе је да контролише употребу средстава, односно реализацију понуђеног програма, истакао је још Цетинић.Он је мишљења да је неопходно хитно предлагање Влади Србије амандмане, који анулирају одредбе Закона о главном граду и Закона о локалној самуорави, којима се општинама и градовима вратило власништво над медијима. Потом треба наставити преко Агенције за приватизацију, започети приватизациони процес медија, док је мањинским програмима у Србији потребан дугорочан стратешки програм који ће им осигурати опстанак и развој. Држава треба да спроведе озбиљно истраживање у овој области на релевантном узорку и да предложи решења за квалитетан и дугорочан живот медија, истакао је овом приликом Цетинић.

Драгана Николић Соломон, представница ОЕБС је у свом обраћању учесницима изнела уверење да ће по овом изузетно сложеном питању Влада Србије убрзо изаћи са стратегијом, која ће са једне стране задовољити потребу свих мањина у овој земљи да буду информисане на свом језику.Са друге стране, потребно је и да зарад међународних конвенција држава изађе из власничког односа у области медија.