Нови Сад, 27. окртобар – У Извршном већу АП Војводине, у организацији Покрајинског секретаријата за локалну самоуправу и међуопштинску сарадњу,   одржан је  Округли сто  под називом "Рад Савета за међунационалне односе". На скупу су разматрана  досадашња искуства о формирању ових тела у општинама, начину избора њихових чланова,  мандатном периоду, као и обезбеђењу средства за  рад. Округли сто је организован са циљем да се унапреди оснивање и правно функционисање општинских савета за међунационалне односе.Покрајински секретаријат за локалну самоуправу и међуопштинску сарадњу подржава оснивање ових савета у мултиетничкој Војводини, истакла је Ержебет Шинковић, помоћница ресорног секретара. Објаснила је да,  иако постоји одлука о њиховом оснивању, на основу Закона о локалној самоуправи,  од 40 војвођанских општина,  у само 18 је одлука и спроведена. Округли сто је управо организован  да би подстакли и убрзали овај процес, а у Секретаријату су предвидели да се, до краја године, слични скупови одрже у Старој Пазови и Суботици,    казала је Шинковић.На скупу је изнето  да је Србија, као демографски хетерогена држава, развила одређене мултикултурне праксе на нормативно-институционалној основи. Такође је речено  да  у АП Војводини сваки трећи грађанин припада некој етничкој мањини. Истакнуто је да су зато општински савети за међунационалне односе, један од основних институционалних оквира за очување стабилних међунационалних односа и заштиту мањинских права на нивоу локалне самоуправе. Објашњено је да је новим Законом о локалној самоуправи предвиђено да се савети оснивају у општинама са мешовитим националним саставом становништва. Међунационални савети предствљају пожељан модел друштвених односа у вишенационалним заједницама и подразумевају  усклађеност социјалних и политичких интереса различитих етно- културних заједница, служећи очувању и унапређењу њиховог идентитета и култура. Такође је објашњена различитост савета за међунационалне односе и националних савета националних мањина. Наиме, први  су директно повезани са скупштинама општина, док су други институције које представљају мањине пред органима власти, што не искључује њихову међусобну сарадњу на разним пољима.  Савети за међунционалне односе су институције које познаје Закон о локалној самоуправи, док су национални савети националних мањина уређују Законом о саветима националних мањина који им даје надлежности у области културе, образовања информисања, употребе језика и писма. Подаци из досадашње праксе говоре да су ови савети оформљени у 17 општина по закону из 2002. године, у 10 општина по закону из 2007. године. Различити су и мандатни периоди и они се крећу између две и пет година. У седам  општина  чланови савета бирани су из редова  одборника, док у пет  општина сматрају да то није добро. Средства за рад савета обезбеђена су у само седам општина.