Нови Сад, 16. јули – Данас је у у Извршном већу Војводине, организацији Покрајинског омбудсмана, одржан округли сто под називом „Родна перспектива у јавној и службеној комуникацији" са циљем да се са представницима покрајинских органа управе, медија и невладиних организација који се баве родном равноправношћу, државном управом и комуникацијом започне дијалог о увођењу родно осетљивог језика у јавну и службену комуникацију и родно осетљивом извештавању у медијима.  Говорећи о поводу за одржавање округлог стола, објављивању књиге др Свенке Савић и групе ауторки „Род и језик" са предлогом основних упутстава за родно осетљиву употребу језика, Даница Тодоров, заменица покрајинског омбудсмана за равноправност полова, нагласила је да су настојања да се родно осетљив језик уведе у јавну сферу пресудан корак у спречавању стварних и потенцијалних дискриминаторних поступака на родној основи, тим пре што је и дискриминаторна употреба језика, осим законом, забрањена и Уставом Републике Србије.
 Ауторке књиге „Род и језик", у чије име је говорила др Свенка Савић, директорка Женских студија и истраживања у Новом Саду, сматрају да српски језик има низ могућности за употребу родно осетљивог језика, али да се оне недовољно користе, или се користе на начин који жене, нарочито говорећи о њиховим активностима у јавној сфери, обележава на непримерен, па чак и „посрпдан" начин само због њиховог пола. Истражујући релевантну литературу, у којој, између осталог, проналазе изузетно велики број женских назива за занимања која се у говору не користе, односно најчешће наводе у мушком роду,  ауторке дају и препоруке како језички достојанствено и равноправно третирати жене у јавном говору.

 Као отворена питања у примени родно осетљивог српског језика у јавној комуникацији др Вера Васић и мр Мирјана Јоцић са Одсека за медијске студије, односно Катедре за српски језик и књижевност Филозофског факултета у Новом Саду наглашавају разлику између језика, који сам по себи није добар или лош, него само одражава стварност у одређеном временском тренутку и његове употребе, која је у суштини одраз става његових говорника. Говорећи о образованој интелектуалној елити, др Васић истакла је да је раскорак између степена стручног образовања појединаца, као познавање одређених чињеница, техника, процеса, и језичког образовања из матерњег језика, као средства комуникације и исказивања својих ставова и знања, изузетно важан чинилац у контексту јавне употребе језика. Наводећи примере родно (не)осетљиве примене језика из медија, мр Јоцић је нагласила да увек постоји известан отпор према језичким новинама. Међутим, имајући у виду да је употреба језика оно што даје суштински и вредносни идентитет језичким садржајима, његови говорници/е свесно или несвесно имају пресудну улогу у њиховом одређивању.
 По мишљењу Вишње Баћановић са Факултета за европске политичко-правне студије родно осетљиви језик и извештавање у медијима  није регулисано, те се стога недоследно и примењује. У највећем броју медија не постоји јединствен став или документ који би регулисао ову област, а узроке томе треба тражити и у чињеници да великом броју жена идентификовање са женским родом у језичко-јавној сфери још увек представља својеврсну недоумицу, па чак и проблем. Будући да су се овим питањем у медијској сфери до сада највише бавиле невладине организације, Баћановићева сматра да би промовисање родно осетљиве употребе језика дало више и трајнијег резултата уколико би се у тај процес укључиле и државне институције.
 Износећи своја искуства у  овој области потпредседнице Скупштине АПВ, Маја Седларевић и помоћница покрајинског секретара за равноправност полова, Анита Беретић, истакле су током дискусије да је ова област нормативно још увек недовољно одређена, односно афирмативна. Наводећи примере појединих покрајинских правних аката и текстове закона, Седларевићева је истакла да се употреба родно осетљивог језика у Скупштини АПВ приликом ословљавања функционера и запослених, иако у говору врло присутна и будући да није формално забрањена, још увек не подстиче у довољној мери. Осврћући се на јавну сферу и родно обележен говор, Беретићева је подржала стручњаке у области језика у њиховим настојањима да јавно промовишу родно осетљиву употребу језика, изражавајући уједно и забринутост због ставова представника друштвених и политичких структура и креатора јавног мњења којима, како су се присутни сложили често много више смета јавно употребљена, родно обележена реч „председница" него врло често коришћене стране речи попут „гугловање" или „сурфовање".