Нови Сад, 8. мај – Покрајинскиомбудсман др Петар Теофиловић је данас у великој сали Скупштине АПВ примиоосамдесет студената журналистике и социологије са Филозофског факултета у НовомСаду. Будући новинари и социолози суомбудсмана посетили у оквиру редовне наставе на предмету медијска етика како бисе упознали са историјатом институције омбудсмана у свету и нашој земљи и садетаљима постојања и рада Покрајинског омбудсмана, још увек највишеинституције омбудсмана у Србији.Студенти су највише били заинтересованиза улогу омбудсмана као државне институције у односу на остале органе државневласти и у односу на друштвене токове, као и за републички Закон о заштитникуграђана.Др Теофиловић је овом приликомистакао да у Србији постоји укупно једанаест институција омбудсмана на локалномниову, од којих је пет у Војводини, а као позитивну је оценио чињеницу да је уновом Уставу Републике Србије омбудсман постао уставна категорија и то што ћебудући републички заштитник грађана имати могућност да Скупштини непосредноподноси предлоге закона.
Међутим, овај закон у некимсвојим одредбама сужава поједина овлашћења типична за омбудсмана и тиме задиреу саму сврху и суштину постојања ове институције. Као примери за то наведенесу одредбе у којима стоји да се омбудсману на његов захтев морају дати на увидчак и документа која су одређена као службена, војна или државна тајна ичињеница да овај закон не предвиђа новчану казну за надлежне у органима властикоји не одговарају на захтеве обудсмана. У првом случају, уведена је категоријадокумената „заштићених законом&рдqуо;, што практично значи да нека документа ипакнеће бити доступна ни омбудсману, а у другом да нису предвиђене санкције занесарадњу органа са омбудсманом, што значи да спровођење истражног поступка можебити знатно отежано, па чак и онемогућено. Самим тим ће једна од кључнихинституција заштите права и слобода грађана наше земље бити знатно ограниченау свом раду.
На питање да ли је републичкиЗакон о заштитнику грађана донешен због истинске свести о реалној потреби запостојањем овакве институције на државном ниову или због тога што је то јошједан од трендова у процесу приближавања Европској Унији, др Теофиловић јенагласио да непостојање ове институције на државном ниову не подразумева аутоматскида је сама држава недемократска, али да његово постојање ипак говори о нивоусвести самог друштва и степену његове демократичности. Србија је једна одретких европских држава која још увек нема државног омбудсмана.