Покрајинска влада била је домаћин оснивачкој скупштини Војвођанског кластера органске производње, првог такве врсте у Србији. Кластер је удружио предузећа која се баве производњом и прерадом органске хране, мале произвођаче органских производа, научне установе и невладине организације, са заједничким циљем: повећање производње органске хране и стварање услова за њен економски и одржив развој.
На конференцији за новинаре одржаној уочи оснивачке скупштине новог кластера, о значају и потенцијалима ове врсте пољопривреде и потреби организованог заједничког наступа свих актера, говорили су Мирослав Васин, покрајински секретар за привреду, запошљавање и равноправност полова, проф. др Радован Пејановић, проректор Универзитета у Новом Саду, Јозеф Гашпаровски, генерални директор фабрике “Здраво органик” из Селенче која се бави индустријском прерадом органских производа и Санда Кљештановичћ, председница Удружења за органску храну ВитаС из Руме.
“Оснивање Војвођанског кластера органске производње најбољи је доказ да Војводина иде крупним корацима напред и да ћемо органску храну убудуће моћи да представимо као још један од брендова Војводине. Покрајинска влада је у претходних неколико година успела да инспирише оснивање 26 кластера на територији Војводине и подржава њихов рад. Кластерско удруживање представља најмодернији и најсавршенији вид деловања привредних субјеката у свим развијеним економијама”, рекао је Мирослав Васин и подсетио да је активност Покрајинске владе на подстицању кластерског удруживања резултирала двема изузетно значајним међународним наградама – за кластер металаца Војводине и ИТ кластер.
Васин је рекао да Покрајински секретаријат за привреду, заједно са Покрајинским секретаријатом за пољопривреду, у сарадњи са Универзитетом у Новом Саду и невладиним сектором, кроз реализацију пројеката прекограничне сарадње, покушава већ неколико година да афирмише област гајења органске хране, као једну од изузетно значајних перспектива војвођанског аграра.
“Култура гајења органске хране данас је апсолутни тренд у ЕУ. Ако говоримо о стратегијама развоја ЕУ, онда ћете у свакој другој наћи реч “зелена”: зелена радна места, зелена енергија, зелена храна. Та реч је симбол за здраво, перспективно и заштиту животне средине, што спада у приоритете ЕУ. На ком смо ми нивоу, најбоље говори извештај Европске комисије, који управо ову област истиче, на неки начин, као проблематичну у Србији”, навео је Мирослав Васин. “Поред тога, производња органске хране пружа шансу великом броју пољопривредника у Војводини са мањим парцелама, које и те како могу донети проход свом власнику ако гаји органску храну.”
Покрајински секретаријат је, кроз реализацију неколико пројеката, међу којима је најзначајнији онај који је води проф. др Бранка Лазић, који доприноси обучености великог броја сеоских жена за гајење органске хране, дао пун допринос и подршку реализацији ове идеје.
“Поносни смо што данас у Војводини имамо неколико великих произвођача органске хране и велики број малих произвођача, који успевају да афирмишу производњу органске хране и што се за кратко време основао кластер који ће заступати њихове интересе”, рекао је ресорни секретар.
Проректор НУ проф. др Радован Пејановић је указао да је сарадња науке са привредом једна од димензија коју Новосадски универзитет развија, у чијем контексту је и иницијатива за формирањем кластера у области производње органске хране, као здравствено-безбедне хране. “Ово је јединствен кластер иза кога стоји Универзитет, јер су међу оснивачима и Пољопривредни факултет, Факултет техничких наука, Институт за прехрамбене технологије и Институт за ратарство и повртарство, чији стручњаци раде на низу пројеката, како националних тако и међународних, управо из области органске производње. Битно је да се преко новооснованог кластера обави тај трансфер знања. Као што не може без новца, тако не може ни без знања без кога нема напред”, поручио је проф. др Пејановић.
Директор “Здраво органика” Јозеф Гашпаровски, говорећи из аспекта привредника и неког ко од производње органске хране и живи, рекао је да су то до сада радили ентизијасти, али да то треба да буду људи којима производња органске хране треба да буде професионална оријентација. “Потребе тржишта за органском храном и ова област привређивања имају толико простора, да не верујем да ћемо га попунити у наредних 20 година”, рекао је Гашпаровски и захвалио се Покрајинској влади на континуираној подршци.
Санда Кљештановић, председница Удружења произвођача и љубитеља органске хране ВитаС из Срема, изјавила је да се као произвођачи баве углавном производњом воћа. “Оснивање овог кластера значајно је за нас, индивидуалне произвођаче, да решимо проблеме које до сада нисмо могли да решимо, односно да нам се обезбеде услови као и другим пољопривредним произвођачима. То значи да органски произвођач може да уђе у пољопривредну апотеку, купи органско семе, купи саднице које су произведене на органским принципима и да има био-препарате који су признати у ЕУ, који могу да се купе код нас. Сматрамо да су то основни услови који ће омогућити произвођачима да се лакше одлуче за овај вид производње. Такође, пуно нам значи учешће Пољопривредног факултета и конкретна истраживања усклађена са нашим потребама, која су примењива у пракси,” изјавила је Санда Кљештановић.
Војвођански кластер органске производње је добровољно, невладино, непрофитно удружење, засад са 31 чланом.
