Покрајински секретар за науку и технолошки развој Владимир Павлов отворио је тродневни међународни научни скуп: “Европске миграционе кризе 1945-2015, узроци и последице“, који се одржава у Центру за привредно технолошки развој Војводине на Андревљу, на Фрушкој гори.
Организатор скупа је Центар за историју, демократију и помирење (ЦХДР), који је основан 2007. године у Стразбуру, са циљем да путем сарадње између научника и политичара из региона некадашње Југославије, успостави дијалог и отпочне процес помирења у региону.
Повод за одржавање данашњег скупа је боље суочавање и разумевање са тренутном избегличком кризом, која је запљуснула Европу, а у циљу проналажења конкретних решења и давања сугестија за њено превладавање у будућности.
Покрајински секретар за науку и технолошки развој Владимир Павлов отворио је овај значајан скуп, пожелевши учесницима успешан рад уз истицање чињенице да је посебно важно, када се за проблеме, попут миграционе кризе, који заокупљају Европу и читав свет, од почетка њихове појаве у друштву траже решења.
„Важно је да смо од почетка део решавања овог проблема, и да смо успели да у право време, на правој станици, уђемо у прави воз, и да ствари не пролазе мимо нас. Битно је присуство како представника УНХАЦР, тако и људи из струке, историчара, да бисмо заједнички узели узорак ових кретања. Ово је покушај да се схвате узроци ове појаве и можда могућност да успоставимо неке механизме који ће обезбедити да се то не дешава у овом обиму, односно да будемо боље припремљени“, истакао је Павлов.
Професор др Дарко Гавриловић, председник Центра за историју, демократију и помирење истакао је да ће током трајања овог скупа бити постављено неколико кључних питања у вези са миграционом кризом, које су трајале на европском миграционом простору Европе од 1945. до данас. Реч је пре свега, како је истакао, о старом начину решавања мигранстких криза, односно питања избеглица, расељених лица, које је данас у ери глобализације све заосталије, и како се примећује, не може да реши питање као што је запошљавање тих људи у срединама у које долазе, питање њиховог прилагођавања и прихватање ових људи од стране средина у које долазе, те решавање једног старог проблема, који практично траје на европском простору дуже од 60 година, а то је кријумчарење људи.
„Ми ћемо покушати да пронађемо неколико решења, а на првом месту је покушај елиминисања кријумчарења људи и коришћења мигрантске кризе за незаконито стицање новца, где ћемо покушати да дамо предлог за успостављање мигрантске визе. На тај начин омоћили би избеглицама да стигну легално до Европе и затраже визе, што је давне 1922. постојало. Покушаћемо да предложимо могућност да људи који су сада избеглице могу да саставе листе жељених земаља у које би желели да се настане, као и да те земље саставе листу потребних људи са адекватним занимањем. Тако би се избегло гомилање избеглица у појединим земљама Европске уније, а тако би лакше дошли и до посла. Ово би био и један хуманији начин решавања избегличке кризе, где ова лица могу бити покретачи привреде у земљама које настањују. То је више од оног застарелог хуманитарног принципа Европе, где се људи само збрињавају у смислу њихових елементарних потреба, што те људе чине заправо неспособнијим него што јесу“, појаснио је данас проф. др Гавриловић представницима медија уочи почетка овог скупа.
Радомир Кукобат, директор Фонда за пружање помоћи избеглим, прогнаним и расељеним лицима, излагаће овом приликом на тему: “Демографски раст становништва у Војводини и прилив избеглица из Хрватске и Босне и Херцеговине у периоду 1991-1997“. У изјави за представнике медија подсетио је да је Војводина традиционално имиграционо подручје, где већ стотинама година трају сеобе из различитих крајева Балкана.
„Питање доласка избеглица из периода 1991. до 1997. у Војводину је посебно занимљиво и данас посебна тема, будући да је половина свих избеглица које су после распада СФРЈ дошле у Србију, смештено у Војводини. Долазак расељених лица са Косова 1999. није битно утицао на демографску слику у нашој покрајини. Међутим у периоду од 1991. до 1997. је битно утицао, будући да је кроз Војводину дошло и прошло 300.000 људи. Највећи број је остао овде и интегрисао се у друштвену заједницу и према попису из 2002. што је релевантно за ову тему, око 10 одсто данашњих становника Војводине су дошли 1991. године као избеглице. Један мањи број се вратио у места претходног пребивалишта, а још мањи отишао у треће земље у Европи и Америци. Највећи број остао је овде и они су се захваљујући између осталог и програму Покрајинске владе интегрисали у овдашњу средину. Број људи који је формално задржао избеглички статус је мали и износи 18.000 на нивоу целе Покрајине”.
Овај међународни научни скуп окупио је научнике и експерте из владиног и невладиног сектора из Србије, Босне и Херцеговине, Хрватске и Мађарске. Тема скупа ће ставити акценат на питање повезаности и међусобног утицаја европских интеграција са европским миграцијама у последњих 70 година. Посебан нагласак ће бити стављен на повезаност европских интеграција на простору западног Балкана са европском миграционом кризом изазваном појачаним кретањима избеглица и економских миграната ка Европској унији.
