У Музеју Војводине, отворена је изложба „Бела Русија – руска емиграција у Војводини“. Изложба је реализована у сарадњи са музејским и архивским институцијама Војводине и Београда и обухвата више аспеката живота руске емиграције у Војводини између два Светска рата: историјат досељавања Руса у Краљевини Југославији двадесетих година прошлог века, њихово организовање и живот на нашим просторима, као и допринос руске емиграције култури, науци и уметности на простору Војводине.
Тим поводом о изложби је говорила др Агнеш Озер, директорка Музеја Војводине, њ.е. Александар Чепурин, амбасадор Руске федерације у Србији и др Марина Гологажа председница удружења Руса у Србији. Изложбу је званично отворио Славиша Грујић, потпредседник Владе АП Војводине и секретар за културу и јавно информисање.
Отварајући изложбу посвећену руској емиграцији између два светска рата, потпредседник Грујић истакао је велико задовољство, што је она за њега нешто посебно, јер је и сам био руски ђак и потомак је некога са тих простора. „Данас имам част да у име Владе АП Војводине и у име Покрајинског секретаријата за културу и јавно информисање кажем неколико речи, али сама суштина је у томе да Војводина јесте регија у коју су скоро сви однегде дошли и ту остали остварујући себе на различите начине. Зато она јесте регија миграција и у протеклих 100 година наш народ је одлазио и долазио,понекад односећи са собом много тога доброг, а са друге стране они који су долазили донели су нешто своје добро. Руси и руска емиграција донела је много тога доброг. Бројни лекари, инжењери, архитекте, уметници, грађански слој људи који су стигли на наше просторе били су паметни, вредни, надарени људи. Њиховим одласком из Русије, настао је за њу губитак, а за нас добитак и то је нешто што је део историје, јер док је људи биће и сеоба и зато је ово данас додатни камен у грађењу историје, чиме и отварам ову изложбу“, истакао је на крају излагања секретар Грујић.
По речима директорке др Агнеш Озер, тих година је у Краљевину Југославију стигло око 80 хиљада Руса, који су се доселили у Нови Сад, Панчево, Вршац, Белу Цркву и многа друга мања места где су започели живот испочетка. Знали су пуно, јер су били врсни уметници, музичари, архитекте, инжењери, знали су да примене своје вештине, знање и умеће и зато данас њима у част посвећена је ова изложба.
Амбасадор Александар Чепурин овом приликом се захвалио српском народу на посвећености, са којом је данашња изложба урађена, детаљно, историјски прецизно и сликовито. Тих 80 хиљада Руса, који су дошли у ове просторе само је део емиграције, која је након Октобарске револуције кренула у Немачку, Француску, Чешку и Србију, где су остали њихови потомци до данашњих дана. Русија јесте изгубила велики број грађанског друштва, али су њих прихватили други народи, који су уједно усвојили знања из медицине, технике, балета, музике коју су они брижљиво учили и знали. Посебно ми је драго што данас имам част да упознам потомке тих људи и да заједно са њима прођем кроз животе наших миграната за које је Русија отаџбина, а Србија домовина.
На изложби су поред предмета из музејских збирки изложени и лични предмети руских емиграната које су до данас сачували њихови потомци из породица Борисевич,Вујович,Степанов,Валујева… по први пут на једној изложби, нашли су се предмети из музеја и приватних колекција у Војводини (уметничке слике, самовари, иконе, оружје, ордење, сребрнина и друго).
Посебан акценат стављен је на историјат појединаца и институција везаних за живот руске емиграције у Војводини, у првом реду генерала Врангела (Долазак генерала Врангела и руске армије у Сремске Карловце), митрополита Антонија Храповицког (организовање Руске заграничне цркве у Сремским Карловцима), као и живот и рад руских школа у Белој Цркви (девојачких института и кадетских корпуса) и живот и рад Руске болнице у Панчеву.
