Нови Сад, 3. мај 2012. године – Покрајински секретар за културу и јавно информисање Милорад Ђурић отворио је, у Спомен-збирци Павла Бељанског, изложбу „Атеље младог Константина Бранкушија: откриће талента и његово сведочанство". Поставка је реализована у сарадњи са Градским музејем у Вршцу и румунским партнерима – Универзитетом „Константин Бранкуши" и Културним центром „Константин Бранкуши" из Тргу Жијуа, као и Уметничким музејем у Горжу. Отварању изложбе присуствовао је и конзул Румуније у Вршцу Александру Мурешан, а присутне је поздравила управница Спомен-збирке Павла Бељанског, Јасна Јованов.Рођен у Румунији, Константин Бранкуши (1876 – 1957), се убраја међу пионире модернизма. Школовао се у Крајови, Букурешту, Минхену, као и у Паризу на Академији лепих уметности, након чега је једно време радио у атељеу Огиста Родена. За Француску се везује и највећи део његовог опуса, чиме се сврстава међу најзначајније ауторе париске школе.
Бранкушијево дело карактерише необичан спој традиционалне дрворезбарије и софистициране модерне уметности. Развио је скулптуралну апстракцију и отворио пут за надреализам и минимализам 60-их година. Окупиран антитезом живота наглашавао је чисте геометријске линије кроз препознатљиве облике, често тежећи вертикалности као симболу бескрајног протока енергије.Новосадска поставка изложбе, пратећи замишљену временску линију, представља ток уметничког стваралаштва Бранкушија хронолошки и визуелно смештајући изложене и репродуковане радове, почев од скулптура насталих непосредно пре и након завршетка Националне школе лепих уметности у Букурешту (1898-1902), до позних дела након 1938. Уклапањем четири изложена дела у савремено замишљен амбијентални склоп, публика има прилику да сликовит начин доживи опус познатог уметника и величину његовог талента потврђеног у раним радовима.- Први пут у Србији и Војводини, али и на Балкану имамо прилику да видимо дела једног од највећих светских скулптора, уметника чија су дела изложена у најзначајнијим европским и америчким музејима, али и уметника који, иако је живео и стварао у светским метрополама, никада није престао да буде припадник румунске нације – рекао је Милорад Ђурић и додао је то јасно када видимо како је Бранкуши на сјајан начин традицију претварао у савременост. Ђурић је додао да су припреме за представљање раног Бранкушијевог стваралаштва трајале готово пет година, али да се труд исплатио, јер је то добар вид сарадње и културне размене Румуније и Србије, која ће се и у будућности наставити.Конзул Румуније у Вршцу Александру Мурешан изразио је задовољство што је дело Константина Бранкушија представљено публици у Србији и Војводини, али и наду да је то почетак представљања великана румунске и српске културе у обе земље. Мурешан је додао да је најбоји начин за то отварање културних центара у главним градовима обе земље.Највећи сегмент изложбе посетиоца уводи у споменички комплекс подигнут на Авенији хероја у Тргу Жијуу у Румунији (1937-1938), у част погинулим војницима Првог светског рата. Бранкушијева замисао о монументалној целини, реализована кроз „Сто тишине", „Капију пољупца" и „Бескрајни стуб" указује на основне мотиве у његовом раду, попут пешчаног сата, фигура загрљених у пољупцу или елемената фолклорне архитектуре и примењене уметности поднебља из ког је потекао.Изложбу је употпунио и Бранкушијев портрет у гипсу и бронзи, рад Милице Патрашку, једне од најзначајнијих вајарки румунског модернизма и његове омиљене ученице. Према њеном казивању, вајар је лично учествовао у моделовању сопственог портрета, вероватно у време боравка у Румунији током постављања комплекса у Тргу Жијуу.Поводом изложбе, која ће трајати до 17. маја, у четвртак, 10. маја, у 19 часова, у Спомен-збирци Павла Бељанског биће одржано филмско вече посвећено овом уметнику.