„Велики број уметника, у предивном простору бечког Кунстлерхауса, у позитивној атмосфери јесте посебан доживљај, који сваког од нас чини задовољним и поносним на овај догађај“ рекао је отварајући изложбу војвођанских уметника у Кунстлерхаусу у Бечу, покрајински секретар за културу и јавно информисање Славиша Грујић. Изложба под називом “Слутња, крв и нада” отворена је званично вечерас и трајаће до 6.јануара 2015. године, где ће се публици из Аустрије на једном простору представити преко 100 радова војвођанских уметника у периоду између два светска рата. Изложба је реализована у сарадњи галерије “Bel Art” и бечког Кунслтерхауса , где се на око 2.000 квадратних метара изложбеног простора, представља војвођанска уметност, која обухвата период од 1914. до 2014. године.
Секретар Грујић је овом приликом нагласио да је велико задовољство када се види плод великог труда и рада, који је подржао Покрајински секретаријат за културу и јавно информисање. “Назив ове изложбе је прави назив уметности у протеклих сто година наше земље” истакао је ресорни секретар и додао да “турбулентно време кроз које смо прошли носили су слутњу, крв и наду, а уметност је то пратила. Историја се на срећу мења, а народ остаје и зато овај назив не представља само војвођанску уметност, већ и целу Србију, кроз нашу заједничку историјску причу, па самим тим имам част да отворим ову изложбу и да вам пожелим да у њој уживате” пожелео је на крају излагања секретар Грујић.
Директор галерије Кунстлерхауса др Петер Заврел (Peter dr Zawrel) је пожелео добродошлицу у своје име и у име асоцијације бечких уметника нагласивши да, иако ова кућа уметника има веома богат програм и пуно активности, са задовољством је прихватила одржавање војвођанске уметности, јер су у оквиру њене поставке изложени радови изузетних уметника.
Испред града Беча присутне је поздравио члан градског већа задужен за културу Ernst Woller , који је апострофирао значај сарадње у култури, јер ова изложба јесте резултат управо тога што су у протеклих годину дана радиле галерије, институције културе и представници власти. Симболика обележавања Првог светског рата, наше две земље везује се кроз много прича, али као и увек култура је та која их снажније повезује. Град Беч јесте место многих култура, нација, језика и обичаја, али увек када се нешто ново дешава, наши суграђани то са великом пажњом подржавају, као што је пример ова вечерашња изложба, на којој вам од срца честитам
У име амбасаде Републике Србије у Аустрији обратио се аташе за културу Горан Брадић, док је о самој поставци говорио аутор изложбе ликовни критичар Сава Степанов.
„ Изложба је концепцијски подељена на три сегмента, тако да први њен део чини поставка Милан Коњовић на раскршћима српске уметности у којој су, уз Коњовићеве, упоредо приказани и радови уметника из историје сликарства, од 1914. до 1990 године, рекао је аутор и додао да друга целина је поставка Фаталне деведесете, а трећу чини поставка после 2000-те, транзиција у уметности – уметност у транзицији” објаснио је Степанов.
Он је истакао да преглед уметности XX века је, уствари, преглед између свих ратова, који су се дешавали на овим просторима и ту је настао метафоричан назив „Слутња, крв и нада”, јер се цела уметност базирала на нади да рата неће бити, слутњи о катастрофама које они доносе и крви, као симболици страдања. Концептуално, објаснио је Степанов, Милан Коњовић заузима централно место јер је стварао од 1913. до почетка 90-их година и та поставка носи назив Милан Коњовић на раскршћима српске уметности, а поред њега налазе се дела: Петра Добровића, Саве Шумановића, Ивана Радовића, Арпада Г.Балажа, као део приче о српском (пост) кубизму. Када је реч о експресионизму –чистом сликарству говоримо о радовима поред Шумановића, Бијелића, Добровића и о Зори Петровић и Миленку Шербану. Против социјалистичког реализма – ка апстракцији, уз Коњовићеве слике изложени су радови: Јожефа Ача, Бошка и Зорана Петровића, Анкице Опрешник, Пала Петрика, Миливоја Николајевића и других.
Уз фото докуменатцију јединог перформанса Милана Коњовића, када је извео јавно сликање, изложена су дела војвођанских концептуалних уметника из групе: Bosch+Bosch, Балинта Сомбатија, Славка Матковића, Атиле Черника, Вербумпрограм и других.
Уметност осамдесетих:византијски цитати, где се Коњовић укључује у израду византијске иконографије, када настаје његов „Византијски циклус” биће представљена дела постмодернистичког сликарства: Ласло Керекес, Миленко Првачки, Добривоје Рајић, Душан Тодоровић, Бранка Јанковић и Вера Зарић.
Уметност деведесетих: супротстављање хаосу – разум и осећајност, где је доминантна идеја деструкције, која генерише распад СФРЈ. Главни актери уметничке сцене, који нуде конструкције реда,склада и рационализма су: Зоран Пантелић, Растислав Шкулец, Драган Ракић, Игор Антић, Звонимир Сантрач. Сомбати Балинт, Андреј Тишма, Апсолутно, Мира Бртка.
После 2000: уметност у доба транзиције – транзиција у уметности су они уметници који се посвећују теми друштвене транзиције. Најзначајнији актери уметности после 2000 – те су Мира Бртка, Милан Блануша, Горан Деспотовски, Босиљка Зиројевић, Љубомир Вучинић, Стеван Којић, Наташа Теофиловић, Јелена Булајић, Андреа Ивановић, Корина Губик, Андреа Палашти, МП_арт, Multiflex и други.
