Покрајински секретар за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама Александра Ћирић Бошковић присуствовала је данас у Народном музеју Зрењанин отварању две нове сталне поставке.
Поставке је званично отворио министар културе Никола Селаковић, а реч је о поставци првог фотографског атељеа на овим просторима, као и фотографијама из осталих фондова Народног музеја Зрењанин.Друга стална поставка је посвећена Збирци старих и ретких књига, међу којима се налази издање религијске књиге из 16. века.
Ћирић Бошковић је истакла да je ово амбијент у којем као да још увек живи време, заправо читав један век трајања знања и неговања једне од посебних уметности саткане од светлости на површини папира – фотографије, а да су књиге део нашег непроцењивог културног наслеђа. Указала је на значај тога што део ове сталне поставке представља ризницу и чуваре скривеног блага похрањеног у књигама, као што је Збирка старих и ретких књига, која се као део посебних збирки чува у овом музеју.
„Када је реч о фотографској уметности ми овде присуствујемо времену почетака стварања фотографије и приче о три фотографа – Иштвана Олдала старијег, Иштвана Олдала млађег и Ђуре Рокнића“, истакла је ресорни секретар и додала да су они у различитим периодима стварали у истом атељеу и били претече развоја фотографске културе на овим просторима.
„Зато данас имамо прилику да отворимо део сталне поставке великобечкеречког фотоатељеа и фотографа који су у њему деловали у периоду од 1853. до 1956. године. И како је наш књижевник Брана Црнчевић рекао и записао у једном двостиху ─ Сви смо ми дужни себе некој деци.Будимо потомци, да би били преци ─ тако су и ова три ванвременска фотографа оставили успомену свима нама“, истакла је Александра Ћирић Бошковић.
Она је подсетила на то да су књиге, по природи своје друштвене и институционалне мисије, темељ индивидуалног и колективног идентитета и да су део нашег непроцењивог културног наслеђа.Писано наслеђе, како истиче, је често страдало и у ратовима, сеобама, пожарима и другим недаћама, уништавано је људским немаром, иако су представљале огледала својих нација и култура.
„Данас се можемо подсетити и да су кобну судбину доживеле и читаве библиотеке, као што је Александријска, и зато је сваки примерак рукописне или старе и ретке грађе штамапане књиге драгоцено културно- историјско сведочанство и непроцењиво културно наслеђе.Захваљујем се на неизмерном труду и напору да се на вашим музејским полицама налазе издања стара и до пет векова, где посебно место има луксузно религијско издање књиге из 16. века“, рекла је ресорни секретар и додала да о значају тога може само да суди време у којем је претрајало и оно које је пред њим.
Она је поручила да ће Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама, као што је то и до сада, бити поуздан ослонац овој институцији културе и подршка у будућим пројектима, подсетивши да је за ова два пројекта у претходној години из покрајинског буџета издвојено два милиона динара.
Александра Ћирић Бошковић је истакла да подршка квалитетним пројектима, пониклим из добрих и креативних идеја јесте потврда да од културе нема ни већег, а ни успешнијег амбасадора за било коју земљу, па и нашу.
Министар Селаковић овом приликом је поздравио проглашење Зрењанина за националну престоницу културе 2025. године, заједно са градом Ужице истичући да је реч о привилегијама изниклим из богатог културног садржаја оба града.
„Сама култура захтева велики напор стварања, промовисања, али и привлачења публике што је наш највећи задатак, јер без ње се то обесмишљава“, рекао је Селаковић.
У име Народног музеја Зрењанин поздрване речи упутио је директор Синиша Оњин, док је градоначелник Зрењанина Симо Салапура истакао понос и задовољство што је захвљајући свеобухватним радом свих оних који раде у институцијама културе овог града стигла и титула националне престонице културе.
О поставци су говорили и њени аутори Бојана Петруш и Душан Маринковић.
