Нови Сад/Врбас, 9. јун – Председник Извршног већа Војводине др Бојан Пајтић,  министар пољопривреде, шумарства и водопривреде др Саша Драгин, министар просторног планирања и заштите животне средине др Оливер Дулић и амбасадор Краљевине Холандије у Београду Рон Ван Дартел данас су у Врбасу код преводнице у ЈВП „Воде Војводине" на Великом бачком каналу, присуствовали промоцији нове фазе радова на ревитализацији канала и изградњи централног постројења за пречишћавање (ЦППОВ) и магистралног колектора.  Изградња Великог бачког канала започета је 1792. године, као један од највећих радова у тадашњој Европи, а у жељи да буде обезбеђен успех пројекта, Аустро Угарска царевина је по први пут расписала јавни конкурс за концесионара. Радови су завршени 1801. прве године, количина ископане земље је била једнака оној при копању Суецког канала, а Велики бачки канал је пуштен у саобраћај наредне, 1802. године. Испрва намењен речном саобраћају, канал је убрзо, захваљујући капацитету за одводњавање, омогућио да Бачка и Војводина постану друго по величини плодоносно подручје на европском континенту, са најдебљим слојем црнице и хумуса, одмах иза Украјине. Укупна дужина канала, од црвенке до Србобрана, је 20 километара, а његов најзагађенији део дуг је 6 километара. Данас, на појединим деоницама дубина воде у каналу је само тридесетак сантиметара.
 Како би на ефикасан начин решила проблеме загађења, последицу вишедеценијског индустријског и комуналног загађивања, Влада Србије је 2007. године формирала радну групу за коначно решавање проблема загађења и чишћења великог бачког канала, у којој су представници Министарство за заштиту животне средине, републички Еколошки фонд, Фонд за капитална улагања АП Војводине, ЈВП „Воде Војводине" и општине Врбас и Кула. У оквиру решавања проблема загађења Великог бачког канала, једног од најзагађенијих водотокова и највећих еколошких проблема у нашој земљи, било је неопходно изградити и секундарну канализациону мрежу у самом Врбасу, као и у пет околних насеља. У току су активности на изградњи магистралног колектора, намењеног за прихватање отпадних вода и усмеравање ка централном пречистачу. Овај пројекат се финансира донацијом Владе Краљевине Холандије од 2,1 милиона долара и са 2 милиона долара из републичког Еколошког фонда.
 
 Укупна дужина магистрале централног колектора треба да буде 12 километара, а градња централног пречистача вредна више од 25 милиона еура, биће реализована у три фазе, а финансирана уз помоћ донација, средстава из европских фондова док ће 6,5 милиона еура бити обезбеђено из домаћих извора.
 Рон Ван Дартел амбасадор краљевине Холандије, рекао је да је веома задовољан честим посетама Војводини, јер сваки пут је у прилици да, у друштву са представницима покрајинске и локалних власти, пружи подршку значајним привредним и другим важним пројектима. – Веома сам задовољан због тога што можемо да покажемо сву нашу подршку економском развоју Србије, а посебно програмима њене еколошке заштите и обнове. Заједничким учешћем и ефикасним програмима финансираним донацијама намењеним финансирању „хот спот" загађењем најугроженијих места, Србија предњачи у читавом региону. Важност пројекта чишћења канала и изградње колектора је веома велика, јер ће, поред трансфера технолошког знања, бити обезбеђени услови и за боље економско окружење и бољи живот људи – рекао је амбасадор Дартел.
 Председник Извршног већа Војводине др Бојан Пајтић је рекао како је Велики бачки канал, један ретко замашан и значајан пројекат, после две стотине година претворен у проблем и здравствену претњу. – Зато смо пре две године почели са пројектом да Велики бачки канал један од најзагађенијих водотокова у покрајини, нашој земљи па можда и Европи, поново претворимо у наш понос и дику, какав је био и какав треба да буде. Сто хиљада људи живи уз овај канал и зато он мора поново дати свој допринос пољопривреди и постати  значајан пловни пут, а, пре свега, мора бити чист и здрав – истакао је председник Извршног већа.
 Министар просторног планирања и заштите животне средине др Оливер Дулић рекао је да је простор Великог бачког канала озбиљан развојни потенцијал који морамо преуредити на такав начин да, као и остатак земље, поново буде здрав, чист и сигуран. Поново смо показали да имамо снаге да решимо и најсложеније проблеме, који захтевају визију и сарадњу не само свих домаћих институција и људи, већ и много шире ангажовање које укључује европске земље и институције, фондове и УНДП.
 Саша Драгин републички министар пољопривреде, шумарства и водопривреде рекао је пројекти на ревитализацији Великог бачког канала показују како је могуће постићи успешну сарадњу у најважнијим питањима, без обзира о ком нивоу власти се ради и без обзира на политичке разлике. Посебно је велики значај ове сарадње када се ради о најважнијим пројектима, какав је обнова Великог бачког канала. Од 2007. године  Радна група и покрајинска администрација успели су да партнерски обезбеде будућност за овај важан објекат.