Нови Сад, 21. јун 2013. године – У Скупштини општине Апатин данас је одржана Регионална конференција под називом: «Дунавска стратегија отворених врата». Иницијатор скупа била је Скупштина Аутономне Покрајине Војводине, поводом четврте годишњице од потписивања Изјаве о намерама, коју су 25. јула 2009. потписали председници Скупштине АП Војводине и Жупанијске скупштине Бач-Кишкун,као и жупан Вуковарско-сријемске жупаније. Уз учешће представника све три регије, на скупу су анализирани резултати досадашње заједничке сарадње, дефинисани приоритети за наредни период и мере за унапредјење будућих заједничких активности. Посебна пажња била је посвећена заједничком наступу и припреми пројектних идеја ускладјених са сврхом и општим циљевима Дунавске стратегије. Општина Апатин изабрана је као место одржавања конференције, јер представља пример добре праксе у реализацији пројеката из Дунавске стратегије, казао је у свом поздравном говору домаћин данашњег регионалног окупљања, председник општине Апатин др Живорад Смиљанић и том приликом упознао госте са оним што је на том плану урадјено у претходном периоду.
У име Скупштине АП Војводине као организатора конференције присутнима се обратио председник Иштван Пастор. Он је најпре честитао гостима из Хрватске предстојећи улазак те земље у Европску унију и изразио очекивање да ће тај чин допринети још бољој сарадњи две државе и отворити нове погледе за Србију. У сусрет прослави Медјународног дана реке Дунав, Пастор је подсетио да је унапредјење дунавске регионалне сарадње управо један од циљева утврдјених у трилатералној Изјави о намерама на чијој реализацији је много урадјено. Председник војводјанске Скупштине је оценио да је Дунавска стратегија важан пројекат који за циљ има политичко, економско, културно, инфрастуктурно, социјално и друго повезивање градова и регија у европском Подунављу и да су измедју осталих и Хрватска, Мадјарска и Србија, односно њихове подунавске регије и градови на различите начине успешно укључени у реализацију те Стратегије, где им припадају посебно место и улога.
« Неколико је разлога због којих смо иницирали данашњи сусрет. Прво, месец дана нас дели од четврте годишњице потписивања Изјаве о намерама, коју су 25. јула 2009. потписали председници Скупштине АП Војводине и Жупанијске скупштине Бач-Кишкун, као и жупан Вуковарско-сријемске жупаније. Иако није округла, четврта годишњица тог документа је важна, посебно ако имамо у виду ону реченицу да живот може да се разуме, само ако се гледа уназад. Данашњи скуп ћемо искористити да направимо преглед до сада постигнутог, и надам се, план будућих заједничких активности. Јер, иако живот може да се разуме само гледајући уназад, он мора да се живи само гледајући унапред, идући према нечему чега још увек нема. Свакако, насигурнији начин да предвидимо будућност јесте да је сами креирамо и сигуран сам да ћемо поставити добре темеље у нашем будућем заједничком раду », казао је председник Пастор. « Други повод данашњем окупљању, јесте сам датум, 29. јун – Медјународни дан Дунава. Унапредјење дунавске регионалне сарадње је један од циљева утврдјених у трилатералној Изјави о намерама. Дунавска стратегија је важан пројекат који за циљ има политичко, економско, културно, инфрастуктурно и социјално повезивање градова и регија у европском Подунављу, и наше три државе као и подунавске регије су на различите начине укључене у реализацију ове Стратегије. Подунавским градовима и регионима припада посебна улога јер у њима људи најјаче и најнепосредније доживљвају заједничку историју, садашњост и будућност. И трећи, само по реду али не и значају, разлог данашњег окупљања је, верујем заједничка жеља свих присутних да поздравимо приступање Републике Хрватске Европској унији и искористимо ову прилику да непосредно упутимо честитке нашим партнерима из Вуковарске-сријемске жупаније. Европска унија је у првом реду пројекат мира и помирења, и на микро нивоу и Дунавска стратегија као политички и економски пројекат Европске комисије у једној димензији указује на значај помирења, рада на прошлости и рушења зидова. Стварних и симболичких зидова и граница. По први пут у нашој дугој, заједничкој историји и Београд, и Загреб и Будимпешта, и Вуковар, Нови Сад и Кечкемет гледају у истом правцу. Ка Бриселу. И као што ЕУ може бити успешан пројекат само уколико стално и изнова подсећа нове генерације на вредности антифашизма и помирења, и Дунавска стретегија може бити успешан пројекат само уколико Дунав спаја и мири панонске народе и културе. Многи проблеми који се јављају у Суботици, Кечкемету или у Вуковару не познају и не признају појам границе. Природне катастрофе, противградна заштита, поплаве, загадјење реке, заштита животне средине, али и решавање саобраћаја, инфраструктуре. То су проблеми који захтевају заједнички ангажман институција партнерских регија. Свесни смо да целокупно створено богатство Подунавља, почев од историјско-културних споменика ствараних у протеклим вековима па до савремених саобраћајница, енергетских постројења и хидроенергетских пловидбених система, кроз мрежу канала у целој Европи, којима је Подунавље везано воденим путем за остале делове Европе, може да се искористи за развој свих области и грана привреде, а посебно туризма и привредних грана са којима је он повезан, као што су пољопривреда, прехрамбрена индустрија, саобраћај. Сигурно је да постоји мноштво нити које везују наше три регије, али ми се чини да је једна реч најмањи заједнички садржилац историје, културе, економије и географије, наше три регије. А то је Панонија. Наше дунавско име носи панонско презиме. Дунав кроз Панонију ниже градове као бисере, Дунав је река наших заједничких идентитета и зато се сви ми разумемо, иако не морамо говорити истим матерњим језиком», рекао је председник Пастор.
Говорећи о заједничким активностима регионалних скупштина, локалних самоуправа као и активностима цивилних организација, малих и средњих предузећа, Пастор је истакао Камп толеранције за младе из подунавских градова и регија, а носилац ове инцијативе су биле Скупштина и Влада АП Војводине, заједно са општином Бачка Топола. Затим, Аутономна Покрајина Војводина је члан Савета дунавских градова и региона. Савет као организациони и политички оквир отвара простор интензивније сарадње градова и регија дуж Дунава. Медју бројним активностима у које је била укључена Скупштина АП Војводине су Дунавски фестивал у Улму који се организује сваке друге године, медјународни Камп младих, као пратећа манифестација, као и размена средњошколаца, заједничке изложбе музеја подунавског регина. Велики број идеја је преточен у пројекте којим су локалне самоуправе АП Војводине, Бач-Кишкуна као и Вуковарско-сријемске жупаније иницирале изградњу система противградне заштите, система наводњавања, обнову дела железничких пруга, отварање нових граничних прелаза. Уверен сам да ће данашњи скуп допринети томе да стратегија буде још успешнија и да ћемо на следећем окупљању отворених врата и наше регије приказати још успешнијим», рекао је у свом излагању на данашњој регионалној конференцији посвећеној Дунавској стратегији отворених врата, председник Скупштине АП Војводине Иштван Пастор.
О значају заједничке сарадње, досадашњим искуствима и будућим плановима, говорили су и председник Скупштине Вујковарске – сријемске Жупаније Божо Галић и потпредседник Скупштине жупаније Бач Кишкун Рауш Шандор. У име Владе АП Војводине, скуп је поздравио покрајински секретар за медјурегионалну сарадњу и локалну самоуправу Бранислав Бугарски који је говорио о укључености локалних самоуправа у ИПА пројекте прекограничне сарадње, будући да ИПА фондови још увек представљају једини извор финансирања пројеката из Дунавске стратегије. По званичним подацима у Војводини где дунавском сливу припада 16 општина се тренутно реализује око 200 пројеката, што покзаује да су заједнички пројекти били добри, казао је Бугарски. О спроводјењу активности из Дунавске стратегије и предстојећим плановима за обележавање Дана Дунава у Србији говорила је национална координаторка за ову област Милица Миленковић.
Након конференције, учесници су заједно обишли апатинску марину, путнички пристан, православни храм и ромско насеље, као неке од локација на којима су успешно реализовани пројекти. Данашњем регионалном окупљању представника АП Војводине, Бач-Кишкуна и Вуковарско-сријемске жупаније, испред организатора Скупштине АП Војводине присуствовали су и потпредседница Скупштине Ана Томанова Маканова, председници скупштинских одбора Маја Седларевић, Стојанка Лекић, Драган Вулин, Горан Гондја и секретар покрајинске Скупштине Милорад Гашић.