Нови Сад, 12. децембар 2012. године – Проф. др Весна Копитовић, покрајински секретар за здравство, социјалну политику и демографију предала је данас поклон Предрагу Младеновићу, оцу мале Николине, која се родила у недељу, 9. децембра 2012, у аутомобилу на путу ка Банатском Двору где их је затекла снежна мећава. Пакет садржи јакне, скафандер, панталоне, хаљине, шпилхозне, мајице, као и џак за спавање у вредности од 50 хиљада динара.
"Током порођаја, Предраг је све време био уз супругу Теодору и храбро „издржао" цео овај чин. То је нешто што ће и он и Теодора памтити цео живот. Он је пример свим очевима", рекла је проф. др Копитовић и додала да би заиста требало да уведемо могућност да и очеви присуствују порођају, јер су они тада најпотребнији супругама.
„Ја сам био и срећан и уплашен. Плакао сам. Тај осећај ја не могу да објасним речима. Али када сам видео бебу и чуо је да плаче, заборавио сам на све страхове. Људи из села долазе већ три дана. Кућа нам је пуна. Сви се радују и честитају нам", кроз осмех је рекао Предраг и додао:
„У селу, чим стигну новине, распродају се за десет минута. Читају чланке о нама. А ја не знам шта ме је снашло! Знам само да једва чекам да Теодора и Николина дођу кући и да будемо сви на окупу."
Имајући у виду да су и Предраг и Теодора незапослени млади родитељи, проф. др Весна Копитовић је већ данас почела да проналази решење како би Предраг Младеновић добио посао.

Обраћајући се директору Дома здравља у Житишту др Габору Лодију, као и др Данијели Андрић, лекару опште праксе у Служби хитне помоћи овог дома здравља, која је и најзаслужнија што је Николина дошла на овај свет, проф. др Копитовић је рекла:
„На вашој сналажљивости, стручности и присебности у условима у којима сте ви породили једну младу жену од само 17 година, а која је носила бебу од 3600 гр, позавидео би вам сваки гинеколог. Чак и у болницама, порођај овако младе маме са овако крупном бебом сматра се ризичним. Желим да искажем велико поштовање и захвалност и вама и техничару, а и бабици која је већ била у колима са Теодором што данас имамо два здрава и срећна живота. А то су и Теодора и Николина, јер, сваки порођај може да буде ризичан како за бебу, тако и за маму".
„У тренутку позива ми смо били удаљени од места на коме је аутомобил са мамом био заглављен око 20 километара. Стигли смо теренским возилом до подручја од којег више није могло да се прође и тада смо техничар и ја кренули да трчимо кроз сметове преко њива са комплетном опремом за порођај, компресе, ћебад, санитетски материјал, апарат за реанимацију и све остало најнеопходније. Када сам стигла до мајке, беба још није била рођена. Бабица, која је била поред ње јој је објаснила како треба да се понаша, како треба да дише. За отприлике 15 минута, беба се родила. Одмах је почела да плаче. Пупак смо истретирали како треба са стерилним инструментима максимално се трудећи да смањимо ризик од инфекције који је био изузето висок у том моменту. Теодора се осећала изузетно добро захваљујући, пре свега, њеној младости", испричала је др Андрић кроз осмех.

Др Лоди је био у сталном телефонском контакту са техничаром током порођаја и успео је да ангажује камионе који су очистили снег испред аутомобила у којима је била, тек рођена, Николина, како би безбедно и у што краћем року стигла у породилиште зрењанинске опште болнице.
Проф. др Весна Копитовић је у име Владе АП Војводине и Покрајинског секретаријата овој Служби хитне помоћи поклонила зимску опрему (јакне, прслуке и панталоне), у вредности од 180 хиљада динара, јер су уложили надљудске напоре да се данас у кући Младеновића види само осмех.