Покрајинска влада је на данашњој ванредној седници, којој је председавао др Бојан Пајтић, разматрала и усвојила информацију о Предлогу закона о изменама и допунама Закона о пољопривредном земљишту.Тим поводом, Покрајинска влада је донела закључке у којима се изричито противи продаји државног пољопривредног земљишта, те да зато инсистира на повлачењу Закона о пољопривредном земљишту из процедуре у Скупштини Србије.
Председник Покрајинске владе др Бојан Пајтић и потпредседник Покрајинске владе и покрајински секретар за пољопривреду, водопривреду и шумарство Бранислав Богарошки су након седнице, у присуству чланова Покрајинске владе, одржали и ванредну конференцију за новинаре, где су са овим ставом у вези овог значајног питања упознали целокупну јавност.
Председник Пајтић је истакао да је драматичан тон овакве ситуације, последица произашла из Предлога закона о изменама и допунама Закона о пољопривредном земљишту, које Влада Републике Србије усвојила 5. новембра и упутила Народној скупштини Републике Србије.
„Овај закон из темеља ће изменити и уништити и војвођански, и српски аграр, уколико буде донет у форми у којој га је Влада Србије предложила, и због тога је Покрајинска влада данас имала ванредну седницу посвећену само овој теми“, истакао је председник Пајтић.
„ Закон о изменама и допунама Закона о пољопривредном земљишту, уводи могућност продаје државног пољопривредног земљишта. Ми смо апсолутно против ове продаје, јер је то необновљиви развојни ресурс ове земље. Можете изградити нову фабрику, можете увек изградити нову зграду, али не може да никне нова земља и не можете прибавити нову земљу“, сликовито је објаснио председник Пајтић и поновио да Покрајинска влада апсолутно и категорички инсистира на враћању односно повлачењу овог Закона из процедуре у Скупштини Србије.
Председник Покрајинске владе навео је да овај закон уводи за нас још један потпуно неприхватљив институт права првенства закупа на 30 година, где се наводи да ће се државно земљиште давати правним лицима.
„Дакле искључује се могућност да ће се пољопривредно земљиште давати у закуп пољопривредницима, дакле даваће се тајкунима, уводи се феудализација, имаћемо неколико феудлаца у Војводини и Србији на државном пољопривредном земљишту и даваће се у закуп на 30 година. А како ће се давати? Неће се давати аукцијом и неће се давати лицитацијом, него ће се давати тако што ће Комисија Министарства усвојити инвестициони план неког правног лица. Само што нису написали имена тајкуна којима ће поделити земљу, имена тајкуна блиска Вучићевом режиму. Нас исти начин као што се чинило са Београдом на води и Законом о конверзији земљишта, данас се државно пољопривредно земљиште доводи у ситуацију да се подели пословним партнерима Александра Вучића и људи из његовог непосредног окружења“, рекао је председник Покрајинске владе.
„Проблем је у томе што када сте то учинили и када продате пољопривредно земљиште, ви сте ставили тачку на будућност села, не у наредним деценијама, него у наредних сто и више година. Проблем је што нема назад и што када се једном отуђи пиољопривредно земљиште се више не може вратити. Проблем је што када се уведе закуп на 30 година, генерације пољопривредника које живе од његовог закупа, неће имати од чега да живе. А само у Војводини око 50.000 људи данас живи од тога, што је у закупу државног пољопривредног земљишта. Са овим законом то ће им бити одузето. Са овим законом ти људи више неће бити у прилици да буду у закупу државног пољопривредног земљишта, а оно што је проблем јесте то што су ти људи од 2006. наовамо, од како је омогућено да буду у закупу, узимали кредите, куповали машине да би обрађивали то земљиште и доћи ће у ситуацију да ће економски пропасти “, подсетио је је др Бојан Пајтић.
„Доћи ћемо у ситуацију да око 50.000 људи, који само у Војводини живи од закупа државног пољопривредног земљишта, неће имати од чега да живи“, истакао је др Бојан Пајтић и упитао се да ли ће можда Влада Србије отворити нова радна места за те људе, те изразио сумњу у такво решење, ка и у могућност би тајкуни можда имали план за решавање егзистенције овог значајног корпуса људи.
„Дакле ради се о отуђењу националног ресурса, дакле ради се о злочину не само према 50.000 људи, који живе од закупа, него и о злочину према људима који у процесу реституције имају право на значајну количину земљишта унутар корпуса од 450.000 хектара пољопривредног земљишта, само у Војводини“, подсетио је председник Пајтић.
„Идеја да се прода или да на 30 година у закуп државно пољопривредно земљиште, потпуно обесмишљава право људи који у процесу реституције траже повраћај земљишта које је било у власништву њихових дедова. Дакле, отима се оно што је већ једном отето људима. Ми ћемо употребити сва институционална и ванинституционална средства да се спречи доношење закона у оваквом облику“, истакао је председник Пајтић и упути јавни позив стручној јавности и пољопривредницима да се побуне против оваквог закона.Председник Покрајинске владе је упозорио јавност да уколико се овај закон усвоји у оваквом облику, не постоји начин да се процес врати уназад. А то према његовим речима укида постојање војвођанског и српског села, каква су она данас. У том смислу, како је др Пајтић казао, овај закон је судбоносан и уколико не буде повучен, Покрајинска влада ће предложити амнадмане Скупштини АП Војводине и тражити од ње да их упути републичком парламенту.
Потпредседник Покрајинске владе и ресорни секретар Бранислав Богарошки је упознао да већ неколико месеци трају напори Покрајинског секретаријата за пољопривреду на покушајима да се исправи Нацрт закона који се појавио у јавности, како би се предлагачу указало на лоша решења. Како је навео, дочекало се да Влада Републике Србије ипак усвоји оне најспорније ствари, на које се управо указивало.
„Дакле уводе се два нова института да се на основу законског предлога државно земљиште даје на 30 година и то 30 одсто земљишта у свакој локалној самоуправи и то искључиво “једном правном лицу”, навео је Богарошки уз чињеницу да се предлаже да то буде на основу директног договора са комисијом Министарства пољопривреде, а без постојања закона о утврђеним критеријумима. Једина обавеза потенцијалног инвеститора је да се договори са Министарством и да „вероватно“ плати закуп“, истакао је потпредседник Покрајинске владе.Он је навео и то да у предлогу нема нити једне речи о отварању нових радних места у аграру, новом запошљавању, као и о инвестицијама по хектару и прерађивачким капацитетима.
Потпредседник Богарошки је рекао да око 80 одсто закупаца државног земљишта на територији Војводине јесу физичка лица, односно, индивидуални пољопривредници, па се на тај начин “њима из руку избија најбољи део државне земље на којој су планирали своју производњу и заснивали своју егзистенцију.
„ Покрајини има око 450.000 хектара државног земљишта на територији АП Војводине, од тога 320.000 хектара су оранице, а остало су утрине, пашњаци и земље слабијег квалитета, које није предвиђено за пољопривредну производњу те се стога и не издаје. Када узмете 30 посто од тога, то је око 150.000 хектара, које треба да се директном погодбом доделе правним лицима. Да ли ће то бити дато у дугорочни закуп од 30 година, домаћим тајкунима или страним инвеститорима, нашим пољопривредницима није толико битно. Битно је да они без тог ресурса остају“, казао је потпредседник Богарошки.
„Ја сам апсолутно убеђен да, с обзиром да је остављено дискреционо право Министарству пољопривреде да закључује уговоре на 30 година са инвеститорима, да ће то бити предмет озбиљних злоупотреба и да ће то на већ несређено стање у пољопривреди, само долити ватру. Отвара се могућност да од 1. септембра 2017. државно земљиште купују и држављани земаља ЕУ. Постоји много разлога да се овај закон напише испочетка. Оно што треба да уради закон о пољопривредном земљишту је да исправи неправде које су уочене у претходном времену важења овог закона, да прецизира услове под којима се евидентира на првом месту а онда даје на лицитацију пољопривредно државно земљиште, те да уведе елемент праведности и елемент развоја“ , става је потпредседник Богарошки.
Влада Србије 5. новембра усвојила је Предлог закона о изменама и допунама Закона о пољопривредном земљишту и упутила га Скупштини Србије на усвајање.
