Нови Сад, 26. октобар – Представници покрајинског омбудсмана предвођени Золтаном Гобором, замеником за заштиту права националних мањина, обићиће од 27-39. октобра неколико већих ромских насеља у Војводини.
Циљ посета ромским насељима у Сонти, Апатину, Руми и Новом Саду је да се са њиховим становницима и координаторима за ромска питања при локалним самоуправама на лицу места разговара о актуелним проблемима у вези функционисања самих насеља и могућностима остваривања елемнтарних људских права људи који у њима живе. Републичка Влада је у априлу 2009. године усвојила Стратегију за унапређење положаја Рома у Републици Србији, те ће се у односу на њене циљеве конкретно разговарати о условима живота Рома у овим насељима и структури становништва у њима, њиховим изворима прихода и могућностима запошљавања, добијању личних докумената и остваривању права на здравствену и социјалну заштиту, о образовању деце и одраслих, као и о степену дискриминације узрокованом постојећим стањем у њиховим насељима.  У већини ромских насеља у Војводини горућа питања тичу се правног статуса самих насеља и објеката у њима. Таква ситуација често доводи до тога да становници ових насеља немају званично пребивалиште, односно да лична документа за која је потребна адреса сталног пребивалишта добијају тек након што се пријаве на адресе трећих лица. Већина Рома из поменутих насеља нема таквих могућности, а често ни довољно сазнања о значају поседовања личних докумената у остваривању сопствених и људских права чланова најуже породице, нарочито деце, у односу на органе управе и друге друштвене актере. Стога се дешава да велики број становника ових насеља нема ни личну карту, нити било коју другу исправу на основу које би се могли легитимисати, односно остваривати нека од својих елементарних права, попут оног на здравствену и социјалну заштиту, образовање и рад. Осим што се најчешће налазе на самом ободу насељених места или ван њих, ромска насеља имају великих проблема и са основном  инфраструктуром, попут асфалтираних путева, приступа здравој пијаћој води, канализацији и електричној мрежи. Такво стање представља не само непосредну отежавајућу околност по питању здравствене заштите њихових становника, него се њиховом неприступачношћу у питање доводи и право на  слободу кретања и приступа другим институцијама и организацијама које грађанима помажу у остваривању њихових права, попут школа, полиције, центара за социјални рад, националне службе за запошљавање, судова, као и институција и удружења грађана специјалозованих за питања Рома. Физичка удаљеност, изолованост и инфраструктурна неприступачност насеља се врло често наводи и као разлог због ког се деца из ових насеља не шаљу у школу.  Услед лоше материјалне ситуације и старија деца која похађају школу врло рано почињу да раде и одлучују се да напусте школу или да не наставе школовање. Таква ситуација је по ромску заједницу отежавајућа на више нивоа: нижи степен образовања не само да отежава запошљавање одраслих и доприноси сиромашењу целе заједнице, него и њиховој деци ускраћује могућност да се образују о могућности остваривања својих права како би их једног дана свесно и несметано уживала.