Уочи 3. децембра – Међународног дана особа са инвалидитетом, Покрајински секретаријат за привреду, запошљавање и равноправност полова спровео је истраживање о кретању особа са инвалидитетом на тржишту рада. Према подацима Покрајинске службе за запошљавање, у Војводини је, закључно са октобром 2014. године, регистровано 7.225 незапослених особа са инвалидитетом, од којих су 2.043 жене (28,3 одсто).
У односу на претходну годину, број регистрованих незапослених особа са инвалидитетом је већи за 7 одсто, док је запослених више за 13 одсто. Ипак, овај параметар, без анализе утицаја друштвеног контекста, није довољан показатељ промене положаја особа са инвалидитетом на тржишту рада. Имајући то у виду, Покрајински секретријат је у 2014. години пратио утицај чинилаца на запошљавање особа са инвалидиетом и дошао до следећих закључака.
Поред задовољавајућег формално-правног оквира, у Републици Србији професионална позиција и перспектива особа са инвалидитетом је угрожена чињеницом да су привредни капацитети приватног сектора прилично тесни и да је јавни сектор лимитиран за отварање нових радних места, да је конкуренција на тржишту рада велика уз актуелан профил „универзалног“ извршиоца.
Иако Закон о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом резервише квотну обавезу послодаваца у партиципацији ове циљне групе, укупна запосленост лица са инвалидитетом у предузећима је још увек испод законски дефинисаног минимума, са тенденцијом успоравања новог запошљавања у корист новчане партиципације. У прилог томе говоре подаци Пореске управе за трећи квартал ове године који, у поређењу са претходном, показују да су послодавци повећали новчану партиципацију за 13%, на рачун запошљавања.
У просеку, послодавци из АП Војводине месечно у буџетски Фонд уплаћују средства за око 3.000 особа са инвалидитетом, а за још 200 имају потписане уговоре о сарадњи са предузећима за професионалну рехабилитацију и запошљавање тих лица. Процентуално, 56 одсто послодаваца из Војводине своју обавезу извршава запошљавањем, 41 одсто партиципира новчано, а 3 одсто имају уговоре о куповини или коришћењу услуга предузећа са „статусом“. Према тој рачуници, они су у периоду од три месеца, на име ове обавезе у наменски фонд при Министарству финансија уплатили износ од 121.251.724 динара.
Бројни су разлози зашто се послодавци опредељују да не инвестирају у људске ресурсе, већ да плаћају. Међу њима и даље предњаче стереотипи да све особе које припадају овој циљној групи не могу стварати капитал. Овакав став не опредељује даваоце посла да „истражујују“ на том плану, а службе које би могле помоћи су „дистанцирне“ од тих активности. То је често опредељујући фактор да и послодавац обавезу запошљавања такође изврши са „дистанцом“ и плати, уместо да понуди радно место.
Евидентирано је да се у АП Војводини за првих десет месеци ове године запослило 2.298 особа са инвалидитетом, од којих 671 жена. Ово би била добра динамика запошљавања, да иза тога не стоји искуство краткотрајног радног односа на одређено време. Поред тога што и ова појава појачава негативне стереотипе међу послодавцима, прекиди у раду ремете развој радних потенцијала, али и заоштравају односе између послодаваца и тражиоца посла. Један од таквих утицаја са добром намером, али краткорочним утицајем су масовни јавни радови који су и највише примењена мера државе, за ову циљну групу. Иначе, 12 одсто од овог броја је запослено уз коришћење неке од субвенција Националне службе за запошљавање.
Удео јавних радова у односу на остале мере је далеко највећи, чак 87 одсто, док је субвенција зараде за особа са инвалидитетом на другом месту и износи 9 одсто. Добра ствар јавних радова је што омогућавају привремени економски бољитак и обезбеђују радна места за ову циљну групу. Лоше је што нема континуитета и утицаја на развој радне способности, у складу са принципима професионалне рехабилитације и одрживог развоја. Евидентирање овог проблема не значи да јавни радови за особе са инвалидитетом не треба да постоје, већ да их треба профилисати тако да донесу већу добробит и јасне циљеве у трипартитном односу држава–послодавци–циљна група.
Шира подршка развоју концепта социјалног предузетништва и социјалних иницијатва би могла да допринесе одрживости улагања у ресурсе ове циљне групе.
Још један популаран „заштитни механизам“ међу послодавцима је регрутација лица са нарушеним компонентама здравља из сопствених редова и упућивање на признавање статуса особа са инвалидитетом. Поред тога иницијатива за добијање статуса од стране запослених, може представљати већу сигурност на радном месту, а од стране незапослених лакши пут до посла.
Ова анализа стања и односа међу обвезницима радне инклузије треба да утиче на боља решења у складу са принципима заједничке друштвене одговорности.
