После нешто више од месец дана од усвајања Закона о изменама и допунама закона о пољопривредном земљишту, показује се да ће његова решења изазвати и веће проблеме него што је Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство предвиђао и упозоравао.

Изузетно лошем решењу у закону, о давању 30 одсто земљишта у закуп искључиво правним лицима, сада треба додати и чињеницу да иако нема јасних правила за одабир инвеститора, неке локалне самоуправе већ траже „пожељне закупце“. По свој прилици, управо то се дешава са државним земљиштем у сомборском атару, а успут се отварају и нови проблеми тамо где то до сада није био случај.

До сада су паори који су учествовали у јавним надметањима могли да заштите своја права уколико су сматрали да су им она на било који начин повређена тако што су имали право жалбе на одлуку о давању у закуп. Усвојеним изменама закона, дословно је укинута могућност жалбе тако што се став закона који ово право утврђује позива на став закона у којој је таква могућност избрисана.

То значи да на одлуку комисије која одлучује о давању земљишта у закуп нема права жалбе и да се она има примењивати каква год да је. Таквог законског решења нема нигде на свету и то је довољан разлог да се покрене питање његове уставности.

Ако је у питању грешка, реч је о траљавости за коју нема оправдања. Међутим, будући да је став о могућности жалбе избрисан, основано је посумњати да је намера била да се у поступку лицитације земља додели само „подобним“ паорима.

Неопходно је да хитно буде донет нови закон, али сада стварно у сагласју са пољопривредницима и стручњацима. Не за пар месеци, не после избора, него одмах, јер ће штета која ће наступити бити несагледива.